7.
јул. Централни фронт. Фон Клуге и Модл су прва два дана битке премештали
оштрицу главног удара, час према Ољхатовки, час према Малоархангелску, час
према Гњилецу и Понирима. Најзад је Модл одлучио да сву силину усмери у
правцу Понира, варошицу на 76. километру пута Курск – Орел. На релативно
уском сектору у напад је кренуло 170 тенкова и двадесетак „фердинанда“, уз
подршку моторизоване пешадије и авијације. „Од експлозија хиљада бомби,
граната и мина, од грмљавине топова, тутњаве тенковских мотора и звекета
гусеница тресла се земља...“, сећао се касније ...
даље_
Издвајамо
АПРИЛСКА КАТАСТРОФА
Непријатељства
Немачке и њених савезника против Југославије почела су већ 5. априла у 22
часа. Почели су препади на југословенске пограничне карауле у близини
комуникација преко границе. Бомбардовање Београда, што се узима за почетак
рата, почело је 6. априла 1941. године у 6:30 часова, без објаве рата. У
току дана Београд је био бомбардован у четири наврата (6:30, 11, 14 и
предвече). У првом налету учествовало је 234 бомбардера (уз пратњу ловаца),
а касније 250 бомбардера (уз пратњу ловаца). Пошто је ваздухопловни капетан
I класе Владимир Крен, Хрват по националности ...даље_
Ново на сајту
ПЛАН ОПЕРАЦИЈЕ "ЦИТАДЕЛА"
Немачка
команда припремала је операцију „Цитадела“ око четири месеца. При разради
плана операције, Немци су размишљали над двема могућностима. Прва се сводила
на то да се претекну совјетске трупе у задавању удара. Друга је допуштала да
се причека да Црвена армија прва нападне, па да јој се затим узврати ударац.
Присталица наношења узвратног удара био је комадант ГА „Југ“, фелдмаршал фон
Манштајн. Он је ...даље_
7.
јул. Централни фронт. Фон Клуге и Модл су прва два дана битке премештали
оштрицу главног удара, час према Ољхатовки, час према Малоархангелску, час
према Гњилецу и Понирима. Најзад је Модл одлучио да сву силину усмери у
правцу Понира, варошицу на 76. километру пута Курск – Орел. На релативно
уском сектору у напад је кренуло 170 тенкова и двадесетак „фердинанда“, уз
подршку моторизоване пешадије и авијације. „Од експлозија хиљада бомби,
граната и мина, од грмљавине топова, тутњаве тенковских мотора и звекета
гусеница тресла се земља...“, сећао се касније ...
Непријатељства
Немачке и њених савезника против Југославије почела су већ 5. априла у 22
часа. Почели су препади на југословенске пограничне карауле у близини
комуникација преко границе. Бомбардовање Београда, што се узима за почетак
рата, почело је 6. априла 1941. године у 6:30 часова, без објаве рата. У
току дана Београд је био бомбардован у четири наврата (6:30, 11, 14 и
предвече). У првом налету учествовало је 234 бомбардера (уз пратњу ловаца),
а касније 250 бомбардера (уз пратњу ловаца). Пошто је ваздухопловни капетан
I класе Владимир Крен, Хрват по националности 
Немачка
команда припремала је операцију „Цитадела“ око четири месеца. При разради
плана операције, Немци су размишљали над двема могућностима. Прва се сводила
на то да се претекну совјетске трупе у задавању удара. Друга је допуштала да
се причека да Црвена армија прва нападне, па да јој се затим узврати ударац.
Присталица наношења узвратног удара био је комадант ГА „Југ“, фелдмаршал фон
Манштајн. Он је ...
