“Marita” guta Grčku

Objavljeno 31. January 2010.

Grčka Vrhovna komanda i grčka vlada budno su pratile prebacivanje nemčkih trupa u Rumuniju. Kada je bugarska vlada 1. marta pristupila Trojnom paktu i dozvolila nemačkim divizijama da uđu na njenu teritoriju, bilo je jasno da će Nemci izvršiti napad na Grčku. To je nateralo grčku Vrhovnu komandu da izvrši pregrupisavanje svojih jedinica, pa je prema Bugarskoj koncentrisala Istočno-makedonsku armiju od šest divizija i Britanski ekspedicioni korpus od dve i po divizije, radi odbrane Metaksove linije, a prema Albaniji je postavila Zapadno-makedonsku i Epirsku armiju od 15 divizija da u zajednici sa jugoslovenskom Trećom armijom unište italijanske snage.

I pored teške situacije u severnoj Africi britanski Generalštab je odlučio da u Grčku pošalje oko 70 000 vojnika, mahom iz Australije i sa Novog Zelanda. Na čelu korpusa se nalazio general Harold Vilson.

Istovremeno sa napadom na Jugoslaviju, levokrilni 18. korpus nemačke 16. armije prešao je 6. aprila bugarsko-grčku granicu i napao Metaksovu utvrđenu liniju. I pored Nemačke nadmoći, posade grčkih utvrđenja su se hrabro borile dva dana. Situacija na levom krilu postala je, međutim, veoma opasno kada su nemačke tenkovske i motorizovane divizije prešle preko jugoslovenske teritorije i stigle u dolinu Dojranskog jezera, gde su obišle Metaksovu liniju.

Zapadnomakedonska armija je 6. aprila preduzela ofanzivu u Albaniji i uspela da zauzme prednje italijanske položaje, ali je 8. aprila bila primorana da stane zbog poraza jugoslovenskih snaga u Makedoniji i dubokog prodora nemačkih snaga pravcem Veles-Bitolj-Lerin, čime je bio ugrožen levi bok britanskih snaga na položaju od Kajmakčalana do Olimpa, kao i desni bok i duboka pozadina grčkih armija u Albaniji.

Nemačke snage su produžile napad i 9. aprila su ušle u Solun. Pošto je time odsečena Istočnomakedonska armija, njen komadant bio je primoran da potpiše kapitulaciju svih svojih snaga istočno od Vardara i da naredi da se obustavi vatra i na utvrđenim Metaksovim linijama.

Grčka Vrhovna komanda je zato naredila povlačenje preostalih snaga na položaje južnije od albanske granice i Olimpa. U toku 17. i 18. aprila nemačke snage su slomile otpor grčkih snaga kod Olimpa, a zatim prešle u gonjenje da bi izbile u ravnice Tesalije.

Stanje grčkih jedinica bivalo je svakim danom sve teže. Da bi Epirskoj i Zapadnomakedonskoj armiji presekli odstupnicu na jug, Nemci su uputili motorizovane snage i u Zapadne oblasti Grčke, što je izazvalo kapitulaciju Epirske armije 21. aprila. Kralj i vlada su 23. aprila pobegli iz zemlje. Nastavljajući nastupanje, Nemci su od 21. do 23. aprila razbili britanske snage kod Termopila i nastavili napredovanje ka Atini, koju su zauzeli 27. aprila.

Na Korintski zaliv Nemci su 26. aprila vrlo vešto i brzo izveli padobranski desant. Posle zauzimanja Korinta, oni su 29. aprila izbili na južnu obalu Peloponezu. Uprkos velikoj protivničkoj nadmoći u vazduhu, Britanski ekspedicioni korpus je uspeo da do 1. maja evakuiše oko 53 000 vojnika i da ih prebaci većim delom u Egipat, a manjim na Krit.

OPERACIJA “MERKUR”

Krit je u to vreme predstavljao vrlo važnu strategijsku bazu odakle je britanska avijacija mogla da bombarduje naftonosna polja kod Ploeštija u Rumuniji i nemačko-italijanske komunikacije na Balkanu i Sredozomnom moru. Nemci su rešili da Krit zauzmu vazdušnim desantom a da izvesne snage upute preko mora. U tom cilju Hitler je 15. aprila potpisao direktivu broj 28 o sprovođenju operacije “Merkur”. Krit je tada branilo oko 30 000 britanskih i 11 000 grčkih vojnika.

Operacija “Merkur” je predstavljala jednu od najodvažnijih vazdušno-desantnih operacija u drugom svetskom ratu. Nemačka vrhovna komanda se odlučila za korišćenje desantnog vazduhoplovstva zbog toga što su njene baze bile udaljene od Krita samo 120-140 kilometara, što je u potpunosti odgovaralo radijusim leta luftvafinih aviona. Za prebacivanje trupa upotrebljeno je 55 transportnih aviona Ju-52 i 60 teretnih planera. Nemcima je iz vazduha podršku pružala Osmi vazduhoplovni korpus sa 430 bombardera i 180 lovaca. Plan je predviđao da se na ostrvu prvo zauzmu tri aerodroma i na njih spusti glavnina desantnih jedinica. Na istočni deo Krita trebalo je da se iskrca italijanska mornarica. Nemačko teško naoružanje i tenkovi prevoženi su brodovima, a koji su krenuli u desant istovremeno kad i avijacija.

Nemački desant na Krit je počeo 20. maja posle tročasovnog napada avijacije. Iako su Nemci prvog dana uspeli da spuste 8000 padobranaca, njihov je položaj bio veoma nepovoljan, jer su pretrpeli velike gubitke, a nisu osvojili nijedan aerodrom na koji bi se mogli spustiti transportni avioni sa pojačanjem. Tek sledećeg dana oni su pojačali padobrance i uspeli da zauzmu aerodrom kod Kaneja na koji su počeli da pristižu transportni avioni sa brdskim jedinicama. Na moru je britanska flota 21. maja uništila jedan nemački konvoj koji je prenosio trupe i materijal, dok je drugi konvoj 22. maja napala i primorala da se vrati. General Aleksandar Ler je naredio da 23. maja sva raspoloživa avijacija napadne englesku mornaricu u vodama Krita. Neprestani udari iz vazduha prinudili su Britance da povuku svoju flotu koja je ovde pretrpela velike gubitke: potopljeno je 6 razarača i 4 krstarice, a ozbiljno su oštećena 3 bojna broda, 1 nosač aviona, 3 krstarice i 8 razarača. Nemci su konačno uspeli da na Krit prebace jedinice vazdušnim putem, pa je 25. maja na Kritu bilo 18 000 nemačkih vojnika. Izloženi stalnim napadima nemačke avijacije i napadima iskrcanih jedinica, Britanci su bili primorani da se evakuišu. Nemci su 1. juna zauzeli Krit i zarobili 5000 britanskih i oko 10 000 grčkih vojnika. U operacijama oko Krita, od 20. maja do 1. juna, Britanci su ukupno izgubili tri krstarice i šest razarača, dok su jedan nosač aviona, dva bojna broda, šest krstarica i sedam razarača bili oštećeni. Poginulo je 1751 britanski vojnik, 6553 je ranjeno. Nemci su na Kritu imali 2071 poginulih, 1888 nestalih i 2594 ranjenih.

Izuzev nekoliko manjih jedinica, koje su evakuisane sa Britancima, bila je zarobljena cela grčka vojska. Italijani su za sedam meseci rata u Grčkoj imali oko 90 000 poginulih i ranjenih vojnika. Nemci su izgubili oko 10 000 vojnika. Ukupni britanski gubici u Grčkoj su iznosili oko 20 000 vojnika i znatan broj brodova.

Nemačke vazdušno-desantne jedinice su na Kritu postigle veliki uspeh. Bilo je to iznenađenje za ceo svet. Pretrpele su, međutim, tako ogromne gubitke, da se Nemci u toku celog rata nisu više usudili da upotrebe velike vazdušno-desantne jedinice za izvršenje manevra u neprijateljskoj pozadini.

U Berlinu je Hitler, 17. jula 1941. predajući odlikovanje generalu Studentu, komadantu padobranskih jedinica u napadu na Krit, rekao: „Krit je dokazao da su dani padobranskih jedinica prošli. Smisao upotrebe padobranskih jedinica je u iznenađenjeu. Oni su sa Kritom prestali da budu iznenađenje“.

Za godinu dana i malim naporom nemačke oružane snage su potpuno potčinile jugoistočnu Evropu. Berlin je sada mogao da pokrene svoju ratnu mašinu prema Sovjetskom Savezu.