Okupacija Danske

Objavljeno 21. January 2010.

AKCIJA PROTIV “ALTMARKA”

Posle propasti nemačkog bojnog broda “Admirala Grafa Špea” pred ušćem La Plate, britanski Admiralitet je započeo veliku potragu za brodom za snabdevanje, tankerom “Altmark”. Tek krajem januara 1940. “Altmark” je krenuo sa juga Atlanskog okeana ka severu, i zahvaljujući lošem vremenu, uspeo je neopaženo da prođe kroz prolaz Faren ostrva. Na brodu se nalazio veliki broj britanskih zarobljenika sa brodova koje je potopio bojni brod “Admiral Graf Špe”. Brod je 14. februara bio u Trondhajmu.

U Britaniju su stigla obaveštenja o kretanju broda duž norveške obale i admiral Forbs je naredio lakšim pomorskim borbenim snagama da uhvate tanker. Britanska krstarica “Aretuza” i flotila razarača pod komandom kapetana bojnog broda Vajena zaustavile su “Altmark” 16. februara kod Jesenfjorda na jugu Norveške. Dve male jedinice norveške mornarice koje su pratile “Altmark”, nisu dozvolile Britancima da im se približe, jer su kako su tvrdili “Altmark” već pregledali u Bergenu i ustanovili da je nenaoružan i da legalno plovi neutralnim vodama. Za to vreme “Altmark” je uspeo da nestane u Jesenfjordu. Vajen se povukao i preko radio-veze tražio dalje instrukcije od Admiraliteta.

Čerčil je uzeo stvari u svoje ruke. Naredio je Vajenu da ponudi Norvežanima da zajedno prate “Altmark” do Bergena radi istrage. Ako bi to oni odbili trebao je da napadne “Altmark” i oslobodi zarobljenike. Norvežani su i drugi put odbili. Vajen, koji je bio na razaraču “Kosak” prilazio je sa strane “Altmarku”. ”Altmark” se nasukao posle uzaludnog pokušaja da probije razarač “Kosak”. Britanci su skočili na brod sa uzvikom “Tu je mornarica!”, i zauzeli ga pri čemu je osam Nemaca poginulo. Oslobođeno je 299 britanskih zarobljenika.”Altmark” je prepušten svojoj sudbini, a “Kosak” je sa ostalim brodovima Domovinske flote krenuo za Rosit.

Zvanično je, naravno, sa norveške strane upućen protest, ali javno mnenje u Norveškoj imalo je simpatije za britansku akciju. U Engleskoj su je slavili kao veliki uspeh i uzvik “Tu je mornarica!” postao je neka vrsta parole. Hitler je bio besan. Ovaj incident je okončao njegovo kolebanje oko invazije na Norvešku. Kada je Baltičko more za vreme jake zime 1938-1940 ostalo duže zaleđeno nego inače, ruta preko Narvika (grad na severu Norveške) je za Nemce postala mnogo važnija. Britanski Admiralitet je hteo da blokira ovu rutu. Insistirao je da se postave mine u norveškim teritorijalnim vodama, ali je Čembrlen to dozvolio tek 3. aprila. Osmog aprila su britanski minopolagači završili postavljanje mina pred norveškom obalom, ali istog dana su nemački brodovi krenuli u invaziju ka severu.

NAPAD NA DANSKU

Tri miliona tona gvozdene rude, koliko je godišnje vozom prevoženo od švedske baltiče luke Lulee do norveškog Narvika, a odatle duž norveške obale za Nemačku. Bilo je trn u oku Britancima. Čim je izbio drugi svetski rat, norveške luke i fjordovi nisu bili za Britance ni malo neprivlačniji nego za Nemce. Napad na Norvešku ipak su prvi izveli Nemci, a njihov napad na Dansku bio je, u stvari samo deo napada na Norvešku.

Sa štabom od svega devet oficira, general fon Falkenhorst smestio se 22. februara u radnim prostorijama Vrhovne komande u berlinskoj Bendleštrase. Nedostatak dokumentacije popunili su što su bolje mogli, kupujući u knjižarama turističke informacije o Skandinaviji, i da ne bi izazvali sumnju, o drugim zemljama. Fon Falkenhorst je posle sedam dana grozničavog rada uspeo da Hitleru 29. februara izloži detaljan plan za osvajanje Danske i Norveške. Hitler je bio veoma zadovoljan. Tek tada je o tome obavestio vrhovne komadante tri vida oružanih snaga; kopnenih, pomorskih i vazduhoplovnih koje su imale da stave na raspolaganje traženi materijal i trupe. Napad na norvešku nazvan je “Vezeribung Nord” (vežba na Vezeru – sever), a na Dansku “Vezeribung Sid” (Vežba na Vezeru – jug).

Vojska, mornarica i avijacija bili su uvređeni što nisu bili upućeni u planove, izrazili su negodovanje. Kako se u isto vreme pripremao napad na Francusku (“operacija Gelb”), fon Falkenhorst je za osvajanje Danske dobio jedva dve, od ukupno dve stotine nemačkih divizija. Admiral Reder je ukazao da su mornarici potrebne duge tamne noći, a da će takvih biti samo do 7. aprila. Najžešće se suprotstavilo ratno vazduhoplovstvo, tj. njen šef Gering. Gering je mislio da ga Kajtel iz ličnih razloga drži u neznanju. Gering je nekoliko puta protestvovao kod Hitlera i kod Jodla. Konačan plan, za osvajanje Danske i Norveške, posle nekoliko promena usvojen je 7. marta.

Pošto je Danska uključena u nemačke osvajačke planove, došlo je do formiranja Više komande XXXI, koja je u sklopu operativnog područja fon Falkenhorstove grupe XXI trebalo da izvede okupaciju Danske. Zapovednik ove komande postao je general Kaupiš, njegov načelnik štaba general Himer.

12. marta su Finska i SSSR sklopili mir. Time je za Britaniju i Francusku otpao razlog da krše norvešku i švedsku neutralnost zbog vojnih transporta preko Narvika za Finsku. Time je i za Nemačku otpao razlog da sprečava akcije Francuske i Britanije na severu Norveške. Posle dogovra sa Geringom, Rederom i fon Falkenhorstom, Hitler je odredio invaziju za 9. april. Naredio je takođe Kajtelu da obavesti fon Ribentropa, koji još uvek ništa nije znao, i da mu da u zadatak da smisli diplomatske note koje će u trenutku napada predati svojim danskim i norveškim kolegama.

Vrhovna komanda dala je generalu Kaupišu nekoliko specijalnih zadataka koje je trebalo da izvrši u prvim časovima i danima zauzimanja Danske, pored svojih čisto vojnih zadataka. Evo kratkog pregleda tih zadataka: ”Šefu države (kralju Kristijanu) treba, ako to njegovo držanje prema okupaciji dozvoljava, i dalje ukazivati uobičajene počasti. Počasnu stražu treba po mogućnosi prepustiti danskim vojnicima. Nemačka vojska treba da se uzdrži od istupanja protiv poslanstva neprijateljskih država u Kopenhagenu. Njihove konzulate treba zauzeti, prekinuti telefonske veze, zapleniti radio-stanice, sprečiti uništavanje ili sakrivanje akata i sl, konzula i njegovo osoblje ne treba hapsiti već staviti pod prismotru. Zabranjeno je da ratni i trgovački brodovi, osim brodova SAD isplove za inostranstvo. Zabranjeno je uzletanje aviona”.

2. aprila je švedski ataše u Berlinu, zahvaljujući brbljivosti jednog višeg oficira nemačke mornarice, saznao za nemačke planove. Dva dana kasnije poslao je sledeći izveštaj švedskoj službi za kontrašpijunažu: ”Sledeće sedmice nemački napad na danska ostrva, prvi korak u napadu na Norvešku. U isto vreme ili ubrzo posle toga, napad na Holandiju i Belgiju. O Švedskoj nije ništa rečeno”.

5. aprila je Gering sakupio sve strane diplomate i vojne atašee na premijeri filma “Vatreno krštenje” koji je prikazivao akciju ratnog vazduhoplovstva protiv Poljske i uništavajuće efekte vazdušnih napada na gradove. Film je ostavio mučan utisak. Upravo to je i bila Geringova namera.

8. aprila sastao se danski ministarski savet. U toku jutra je danski generalštab dobio obaveštenje da je 50-60 km duga motorizovana kolona krenula iz Rendzburga za Flensburg. Danski vrhovni komadant, general Prior je tražio da se izvrši mobilizacija, ali uzalud. Predhodnica nemačke kolone sa oko 2400 vozila nalazila se između 11:00 i 13:00 časova kilometar i po južno od nemačko-danske granice. Danska je ipak 8. aprila objavila vanredno stanje, ali samo u južnom delu zemlje.

Nemački oficiri i vojnici 170. pešadijske divizije i 11. motorizovane streljačke brigade su tog ponedeljka uveče, 8. aprila, zanoćili u Flensburgu. Međutim, specijalne nemačke jedinice nisu spavale. One su se neopaženo provukle pored danskih stražara da bi uklonili eksploziv sa železničkih i saobraćajnih mostova preko kojih je sutradan ujutro trebalo da prođe nemačka kolona. Te večeri su u stanicu Flensburga stigla tri oklopna voza. U njima se nalazio general Kaupiš sa svojim štabom. U štabu koji ga je pratio nije se nalazio njegov načelnik štaba general Himer, on je već dan i po bio u srcu Kopenhagena. Himer je 7. aprila stigao u Kopenhagen avionom Lufthanze, u civilu, sa pasošem koji mu je davao status višeg vladinog savetnika. Njegova generalska uniforma nalazila se u diplomatskom prtljagu njegovog saputnika dr Šlitera, sekretara poslanstva, koji je kao diplomatski kurur nosio zapečaćena uputstva za poslanika fon Rente-Finka. Himer je prenoćio u poslanstvu, a sledećeg dana je zajedno sa atašeom vazduhoplovstva Petersenom obišao luku i tvrđavu. Voda nije bila zaleđena. 8. aprila u 23:00 časa saopštio je Himer nemačkom poslaniku da će za nekoliko časova započeti napad na Dansku. Fon Rente-Fink je bio zapanjen. Iz instrukcija svog ministarstva fon Ribentropa saznao je za svoj program rada za rane jutarnje časove 9. aprila: ”U otprilike 3:45 upozorićete svog zamenika i vojnog atašea da u 4:00 moraju da budu u poslanstvu. Obavestićete ih o onome što će se desiti. Ne pre 5:00 nazvaćete dansko Ministarstvo inostranih poslova. Saopštićete da imate zadatak da u 5:20 (tačno!) uručite memorandum ministru inostanoh poslova. O sadržaju memoranduma nećete ništa telefonom kazati, smete samo da kažete da se radi o hitnoj stvari koja ne trpi odlaganje. Odgovor ministra javićete odmah telefonski Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu. Ceo navedeni raspored napravljen je po nemačkom letnjem vremenu”.

U tačno 5:20 u danskom i norveškom Ministarstvu inostranih poslova predati su identični memorandumi. Nemački poslanik u Moskvi fon der Šulenburg predao je u sedam sati sovjetskom ministru inostranih poslova Molotovu kopiju nemačkog memoranduma Danskoj i Norveškoj. Njegova reakcija je glasila bukvalno: ”Želimo Nemačkoj potpuni uspeh u njenim odbrambenim merama”.

U zoru 9.aprila 1940. nemačke trupe su prešle nemačko-dansku granicu.Sat vremena kasnije, danski kralj je preko radija zatražio od stanovništva da se “uzdrži od bilo kakvog pružanja otpora agresoru”. Prilikom osvajanja Danske Nemci su imali 2 mrtva i 10 ranjenih vojnika. Danska je uz kraljevu saglasnost postala satelit fašističke Nemačke. U novembru 1940. godine njena vlada je pristupila “antikominternovskom paktu”, a 22. juna 1941. Danska je prekinula diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom.