Панцер I / PzKpfw I

Објављено 31. January 2010.

1931. године генерал-мајор Освалд Лутс (Oswald Lutz) је постављен за “Инспектора Мото-транспорта” при немачкој армији (Reichswehr) заједно са Хајнцом Гудеријаном (Heinz Guderian). Задатак им је био да створе немачке оклопне јединице, као и лаки тенк који би био окосница панцер дивизија. У 1933. години произведено је оклопно возило Ла.С (La.S-Landwirtschaftlicher Schlepper / LaS – agricultural tractor), названо тако да би се сакрила његова права намена од потписника Версајског уговора. После извршених тестова и испитивања фебруара 1934, унапређени ЛКА (ЛаС) назван је Панцер I A (PzKpfw I Ausf A), и ушао је у производњу априла исте године. Пре него што ће ући у производњу, Гудеријан је 15 Панцера I A представио Адолфу Хитлеру.

Панцер I је произведен у две основне, веома сличне варијанте. Варијанта А је произведена од јула 1934. до јуна 1936. године, док је варијанта Б, склапана од августа 1935. до јуна 1937. године. Обе верзије су производиле фабрике Хеншел, МАН, Круп-Грусон и Дајмлер Бенц. Разлика им је била у мотору. Верзија А је имала мотор Круп 57 КС, док је верзија Б имала мотор Мајбах 100 КС. Обе варијанте су имале два члана посаде, возач и командир/нишанџија. Основно наоружање су чинила два 7.92 mm МГ 13 митраљеза чија је брзина гађања била око 650 метака у минути.

1935/1936. у Пз I A је експериментало уграђен дизел мотор Круп М601 (Krupp M601), али на жалост он је давао само 45 КС, и та идеја са дизел мотором је одбачена.

Пз I A је тестиран у ратним условима у Шпанском грађанском рату (1936-1938). Прва 32 Пз I A су стигла у Шпанију октобра 1936. Током рата неки Панцери су експериментално наоружани италијанским 20 mm топовима Бреда. Немачка врховна команда је искористила рат да провери своје ново оружје као и тактику “Блицкриг”. Његов веома танак оклоп представљао је заштиту само од лаког наоружања тако да овај тенк није имао неког нарочитог успеха у Шпанији.

Крајем 1938. године Пз I је већ био застарео тенк и већ тада није представљао никакав борбени потенцијал. Потребна су била унапређена. Тако су настале верзије Ц и Ф са комплетно новим дизајном. Верзија Ц је произведена у само 40(46) примерка. Верзија Д као унапређена верзија верзије Ц произведена је у веома малом броју. И на крају Пз I Ф (ојачан оклоп) је произведен у само 30 примерка. Панцер I се у немачком наоружању задржао све до краја рата. Прошао је сва ратишта Источног фронта, био у Југославији и Грчкој па све до Нормандије и искрцавања савезника. Један примерак Пз I Ф из 1. Панцер дивизије се налази на Калемегдану у Војном музеју.

Веома је занимљива идеја да се од Пз I А направи против-авионско оруђе, флакпанцер (Flakpanzer I Sd.Kfz.101) наоружан са 20 mm Флак 38Л/112.5 топом. На месу где се налазила купола намонтиран је овај топ. Последњи примерак овог флакпанцера уништен је код Стаљинграда јануара 1943. године.

Панцер I се доста користио у пропагандне сврхе, као и у предратним војним маневрима. Такође је одиграо и своју улогу у Пољској, Француској и Северној Африци. Он је био основин немачки тенк током пољске кампање са око 1445 примерка, што је било око 50% свих тенкова који су се налазили у употреби у немачкој армији. Пз I je послат у Африку где се борио са великим филтерима, а био је опремљен и са унапређеним вентилационим системом. Неки од Пз I A који су служили у Африци су били преправљени од стране својих посада, па им је уграђен бацач пламена који је имао домет и до 25 m.

Панцер I је био мали тенк који је дизајниран за попуну предратних Панцер дивизија. Био је веома јефтин за производњу, брз и веома покретан, али су његов оклоп и наоружање били више него скромни. Он је био прво оклопно немачко возило које је ушло у масовну производњу. Почетком 1942. Пз I је повучен из службе у армији и пребачен на службу у јединице Полиције и јединице за Анти-партизанску борбу.