Borbe za Harkov i Krim

Objavljeno 14. February 2010.

U rano proleće 1942. završila se sovjetska protivofanziva.Sneg i led hladne ruske zime ustupili su mesto blatu kroz koje su se jedinice jedva kretale.Ovo je dalo priliku da jedinice predahnu i da se ojačaju rezervama, što je bilo neophodno kako Nemcima tako i Sovjetima.Prema podacima generala Haldera, načelnika Generalštaba kopnene vojske, ukupni nemački gubici na Istočnom frontu su se popeli na više od milion, što je otprilike jedna trećina ljudstva koje su Nemci svojevremeno angažovali u ratu protiv Sovjetskog Saveza.Broj tenkova bio je drastično reduciran; 16 oklopnih divizija raspolagalo je još samo sa 140 tenkova, što je manje od normalnog broja koji treba da ima samo jedna oklopna divizija.Nemačka vazduhoplovna flota bila je gotovo prepolovljena, ostalo je još samo 1500 borbenih aviona.Usled takvih gubitaka nije više bilo moguće nastaviti munjeviti rat.Ali Hitler je imao druga shvatanja tako da se u nemačkoj industriji naporno radilo kako bi se vojska pripremila za planiranu letnju ofanzivu.Nemci su vršili pritisak na svoje saveznike da se ovi aktivnije uključe u rat na Istočnom frontu.Hitler je postigao, bar na papiru, da ga ovi pomognu za letnju ofanzivu u 1942. godini sa 52 divizije; 27 rumunskih, 13 mađarskih, 9 italijanskih, 2 slovačke i 1 španska.Mnogim nemačkim generalima se to nije dopalo.Oni nisu bili oduševljeni kvalitetom „stranaca“.Tokom aprila i maja Nemci su uspeli da popune većinu svojih divizija tako da su one brojale i do 90% od normalnog formacijskog sastava.

U maju je nemačka Vrhovna komanda raspolagala na Istoku sa preko 4 miliona vojnika, 3000 tenkova i isto toliko borbenih aviona.Uprkos velikim gubicima, Staljinu je stajala na raspolaganju vojska koja je imala 5 miliona vojnika, 5000 tenkova i 2500 aviona.Staljin je bio u prednosti jer je imao više ljudstva koje je mogao poslati na front, iako su, uopšteno govoreći, nemačke jedinice bile kvalitetnije i bolje opremljene.Zbog mogućeg rata sa Japanom Sovjetski Savez je bio primoran da na Dalekom istoku drži 40 divizija i veliki broja aviona, tenkova i topova.Simpatije Turske vlade su bile na strani Nemaca pa su zbog toga Turci na sovjetsko-turskoj granici držali 25 divizija koje su čekale povoljan trenutak da stupe u borbu protiv Sovjetskog Saveza.Preko puta njih se nalazilo 20 sovjetskih divizija, kojima je bilo onemogućeno da se angažuju u ratu protiv Vermahta.

U zapovesti od 5. aprila 1942. godine Hitler je izložio da, čim to dozvole vremenske i terenske okolnosti, nemačke jedinice treba da preduzmu inicijativu.Cilj je, prema Hitleru, bio da se unište sovjetske jedinice koje su još preostale, te da se zauzmu važne ekonomske baze i izvori za ratnu industriju.Na severu je trebalo da se zauzme Lenjingrad i uspostavi neposredna veza sa Finskom, a na jugu izvrši proboj do Kavkaza.Moskva je privremeno bila izostavljena iz plana za napad.

Akcenat ofanzive bio je na jugu, i to na dva veoma važna strategijska pravca: ka naftonosnim poljima severnog Kavkaza i ratnoj industriji na području Staljingrada.Ove ciljeve je trebalo postići napredovanjem sa linije Kursk-Harkov-Staljino u četiri etape.Ofanzivu je trebalo da izvede GA „Jug“, pod komandom feldmaršala fon Boka podeljena u dva dela: južno od Harkova GA „A“ pod komandom feldmaršla Lista, od Harkova na sever GA „B“ pod neposrednom komandom fon Boka.GA „A“ bila je sastavljena od 11, 17, 1. oklopne i italijanske 8. armije, dok su GA „B“ sačinjavale 2, 6, 4. oklopna i 2. mađarska armija.

Ofanziva je trebalo da počne najpre na severu, probojem iz rejona Kurska ka Voronježu na Donu (2. nemačka armija i 2. mađarska armija).Južno od njih trebalo je da se 2. oklopna armija brzo probija ka Donu, dok je 6. nemačka armija trebala da uništi skoncentrisane sovjetske trupe istočno od Harkova.U trećoj fazi bi se 1. oklopna armija i 17. armija iz rejona grada Staljino probile u pravcu Staljingrada, pri čemu bi ih podržavala GA „B“, koja bi u međuvremenu trebalo da se probije na jugoistok duž Dona.U četvrtoj fazi trebalo je da se dostigne konačni cilj: Staljingrad na istoku i Kavkaz na jugu.Pre početka glavne ofanzive trebalo je izvršiti tri manja napada da bi se stvorila povoljna situacija za početak letnje ofanzive, a to je osvajanje Krima (preko kojeg bi bio otvoren još jedan put za Kavkaz), zatim područja istočno i jugoistočno od Harkova.Fon Bok se pribojavao nove sovjetske ofanzive kod Harkova, što bi čitav letnji napad moglo dovesti u pitanje.Sovjeti su fon Bokova strahovanja pretvorili u stvarnost.

HARKOV

Već u martu 1942. sovjetska Vrhovna komanda pravila je planove za jednu od najobimnijih operacija u Ukrajini; preko Harkova je nameravala da se probije do Kijeva.Ali se od ovih planova odustalo zbog nedovoljnih snaga u tom području, većina sovjetskih jedinica se nalazila u području oko Moskve.Zato je Vojni savet Jugozapadnog fronta predložio Stavki da na jugozapadnom pravcu jedinice Brjanskog, Jugozapadnog i Južnog fronta preduzmu veliku ofanzivu sa ciljem da se razbije nemačka grupacija kod Harkova.Po rečima general-pukovnika Sergeja Štemenka, Timošenko i Hruščov su „glavom garantovali“ uspeh predložene operacije.

Ponovno zauzimanje industrijskog grada Harkova je bio jedan od prvih ciljeva.Tako je došlo do zanimljive situacije; dve neprijateljske vojske su se otprilike istovremeno pripremale za ofanzivu u istom području.U ovoj veoma interesantnoj ratnoj situaciji, 9. maja počele su uvodne borbe sovjetske armije, te se fon Bok u svom dnevniku pita „nisu li to predznaci velikog sovjetskog napada“.Samo tri dana kasnije usledio je napad Timošenkovog Jugozapadnog fronta.Sa područja Volhanska (severoistočno od Harkova) napadala je 28. armija, sa juga 6, a sa jugoistoka jedinice 9, 38, i 57. armije.Uprkos Bokovom predviđanju, nemačka vojska je bila iznenađenja, pre svega žestinom sovjetskog napada pogotovo kada je Crvena armija ubacila veliki broj tenkova u borbu i počela da vrši opkoljavanja.Uveče 12. maja, prodrle su Timošenkove trupe oko 25 kilometara u dubinu fronta.

Na ugroženi odsek fronta Nemcima su od 14. maja počela da pristižu pojačanja u rejon Harkova.Uprkos veoma jakom otporu Nemaca, uspelo je Timošenku da na nekoliko mesta probije nemačke linije.Velike uspehe imao je naročito južno od Harkova.Napredujući u smeru Krasnograda napravio je takav klin u nemačkom frontu, da je 6. armija fon Paulusa na severu bila gotovo odsečena od 17. armije i 1. oklopne armije na jugu.Da bi se izbegla opasnost GA „A“, koja je tih dana dobila velika pojačanja, izvršila je protivnapad 17. maja.To je urađeno sa takvim uspehom da je sovjetska strana već 19. maja razmišljala da se „drugi napad na Harkov“ što pre završi.

Dvadesetog maja trupe grupe „Klajst“, koje su nadirale iz pravca Kramatorska, zašle su iza leđa sovjetskih jedinica na ovom sektoru, da bi se 23. maja spojile sa 6. fon Paulusovom armijom, desetak kilometara južno od Balakleja.Time su se u obruču našle opkoljene sovjetska 57. i 6. armija, kao i operativna grupa udarnih jedinica, a iz okruženja je uspeo da se probije samo manji deo vojske. Sada su sovjetske trupe bile opkoljene, a ne Nemci.Ovim manevrom su sovjetske jedinice bile odsečene od svojih glavnih snaga istočno od Donjeca.Očajnički su pokušavale da se probiju na istok, uglavnom bez uspeha.Sa nedovoljno municije, goriva i hrane nisu mogli odoleti Nemcima koji su sve više stezali obruč.Kada je sovjetska 28. armija bila primorana da se povuče preko Donjeca, bio je to veoma tužan kraj napada koji je na početku izgledao tako uspešan.Bitka se okončala 28. maja.Prema nemačkim podacima bilo je zarobljeno oko 200 000 vojnika, uništeno 1200 tenkova, 500 sovjetskih aviona bilo oboreno.Prema tom izvoru, nemački gubici su iznosili samo 20 000 vojnika.Bitka za Harkov je bila završena.Halder je mogao u svoj dnevnik da zabeleži kako je situacija na frontu mirna.

Nemci su postigli toliki uspeh, ne zahvaljujući snazi svojih trupa, koliko greškama sovjetske komande.Brzi sovjetski prodor od 12. maja izveden je na veoma uskom prostoru i zato je bio veoma osetljiv.Na taj način je Nemcima bilo olakšano da pripreme i izvedu protivofanzivu jer je trebalo samo preseći klin i opkoliti sovjetske jedinice koje su ga sačinjavale.Za svega nekoliko dana uspelo je fon Klajstu da osvoji gotovo čitavo izgubljeno područje koje su Nemci izgubili za vreme sovjetske zimske ofanzive.

Da bi iskoristili uspehe, pre nego što se protivnik oporavi, odmah je pripremljena 1. oklopna armija i 6. armija za zauzimanje područja istočno od Harkova.U rejonu Volhanska, 10. juna, bacio je fon Paulus 6. armiju da napadne potpuno iznenađenog protivnika koji je za svega nedelju dana bio odbačen dalje na istok izgubivši oko 20 000 vojnika.Uz podršku oklopne armije probio se fon Paulus zatim u pravcu Kupjanska gde je sovjetski otpor trajao veoma kratko.Za 14 dana uspelo je Nemcima da okončaju sve uvodne operacije.Velika nemačka letnja ofanziva, pod nazivom operacija „Blau“ mogla je da počne.

U bitci kod Harkova posebno je došla do izražaja sposobnost komadanta 6. nemčake armije fon Paulusa prema kome je Hitler ispoljavao izuzetne simpatije.Fon Paulus je veličan kao „nepobediv vitez“, odlikovan je Viteškim krstom, a njegove slike su se mogle naći na upadljivim mestima u svim nemačkim listovima. „On je nepobediv, on je genije nad genijima, on je oličenje nadmoćnosti germanske rase i jedan od najvećih vojskovođa nemačkog naroda“ – govorio je o fon Paulusu u ekstazi spiker Berlinskog radija.

BITKA ZA KRIM

Borba za Sevastopolj trajala je 8 meseci.U ovom utvrđenom gradu i oklini izgrađena je duboko ešelonirana odbrana, iskopani protivtenkovski rovovi, fabrike su smeštene pod zemlju, napravljena minska polja, prepreke od bodljikave žice, te ukopana mitraljeska gnezda.Hitler je još 1941. naredio da se Sevastpolj mora zauzeti pre Božića.Na početku je to izgledalo veoma izvodljivo ali se nije desilo.

Novi komadant 11. armije, general fon Manštajn, (general Šobert je poginuo 12. septembra u avionskoj nesreći) imao je dvostruki zadatak: njegova armija je morala da se probije do Rostova i istovremeno da, preko zemljouza Perekop, zauzme Krim.Fon Manštajn je smatrao nemogućim da izvede oba zadatka, pa je odlučio da svoje korpuse (dva rumunska i nemački 30, 49. i 54. korpus) angažuje na Krimu.Zemljouz Perekop i Išunj branilo je ukupno 6 sovjetskih divizija.Prvi napad izveden je 24. septembra.Posle pet dana borbi Nemci su uspeli da probiju sovjetske položaje.Sovjeti su ipak uspeli da se povuku na najuži deo zemljouza kod Išunja, gde je sovjetska komanda novi nemački napad očekivala sa pojačanim snagama od 16 divizija.Sovjetski komadant je tada na ovom području imao više i artiljerije i aviona nego što su imali Nemci.Zbog nedostatka aviona Nemci nisu mogli da vazdušnim putem spuste desant iza ove linije odbrane, dok su Sovjeti mogli bez straha od namačkih „štuka“ da evakuišu vojsku iz Odese.Sa 37 transportnih brodova samo u toku jedne noći bilo je prevezeno 80 000 ljudi u Sevastopolj.

Došao je i 18. oktobar.Nemačka artiljerija je tačno u 5 sati ujutro čitavih pola sata tukla jakom artiljerijskom vatrom područje zemljouza kod Išunja.Za sovjetsku odbranu to je moglo biti pogubno.Ali kada je nemačka pešadija krenula u juriš, naišla je na neverovatan otpor.Jedan za drugim ubacivani su nemački pukovi na beskrajne prepreke od bodljikave žice.Sovjetska artiljerija i ukopana mitraljeska gnezda sprečila su svaki pokušaj proboja.

U sastavu Majnštajnovih šest divizija nije bilo tenkova; ali, imale su ogroman broj brzometnih oruđa koja su bila postavljena na oklopna vozila.Takvim oruđima Nemcima je konačno pošlo za rukom da naprave nekoliko proboja.Borba je bila okončana tek 27. oktobra.Uveče se činilo da je otopor jenjao.Manštajn je planirao poslednji, veoma jak napad za 28. oktobar.Ali njegove jedinice, kada su krenule u juriš, odjednom su naišle na pravu pustinju.Sovjetska 51. armija se po noći bešumno povukla u Sevastopolj.

Krim je tada zauzet u veoma brzom tempu; 1. novembra pao je Simferopolj, 4. Feodosija, a 9. Jalta.Za Kereč su vođene borbe još pet dana, a 16. je i to mesto palo u nemačke ruke.Uspeh je bio ogroman, ali nepotpun.Nemački gubici su bili ogromni.Većina nemačkih četa nije brojala više od 20 ljudi.Ali pre svega sam Sevastoplj nije bio zauzet.Šestog novembra pred gradom se pojavio nemački 30. armijski korpus.Premorene nemačke jedinice nekako su se probile do Balaklava, najjužnije tvrđave ovog utvrđenog rejona.Odatle je bilo nemoguće bilo kakvo napredovanje jer je sovjetski otpor postajao sve žešći.

Ali u Hitlerovom naređenju broj 39 stajalo je veoma jasno da Sevastopolj mora da bude odmah zauzet.Naredba je bila objavljena 8. decembra, a 17. decembra oživeo je front oko grada dugačak 20 km.Manštajn je odlučio da grad mora da padne pre kraja decembra.On nije hteo da mesecima veže svoju 11. armiju za položaj oko Sevastopolja.

I pored jakih napada, koje je pomogla teška artiljerija i vazduhoplovstvo, Nemci nisu naročito napredovali; prvog dana 6 km, a idući sve manje i manje.Oklopna baterija „Maksim Gorki“ tukla je iz utvrđenja napadače granatama od 305 mm.Svuda su Nemci nailazili na mitraljeska gnezda, duboka minska polja, na usamljene ali veoma smrtonosne snajpere.Glavna utvrđenja u kojima su se skrivale sovjetske trupe nemačke granate nisu uspevale ni da ih okrznu.Masovni napadi su se svaki put završavali borbom prsa u prsa.Došao je tako i Božić.

Manšatjn se iznenada našao u pravoj drami; 26. decembra mu je saopšteno da su se sovjetske snage iskrcale kod Kerča na najistočnijem delu Krima; 29. decembra iskrcale su se nove snage, i to mnogo jače, kod Feodosije, na jugoistočnom delu Krima, iza leđa 11. armije.Prilično slabe nemačke jedinice koje su se tu nalazile, bile su lako savladane, a grad je već istog popodneva bio dobrim delom u sovjetskim rukama.Ovo je značilo da je pretila opasnost da 46. pešadijska divizija koja se nalazila između Feodosije i Kereča bude odsečena od ostalih snaga.Njihov komadant general fon Šponek je još ranije od Manštajna dobio naređenje da čvrsto brani svoju teritoriju.Sovjetske snage bile su iz sastava Zakavkaskog fronta, generala D.Kozlova, jačine 60 000 vojnika.

Manštajn je odlučio da nastavi napade na Sevastopolj.Verovao je da ako zauzme ključno utvrđenje „Staljin“ onda u grad ne bi mogla da stižu pojačanja sa mora, te bi se tako dalji napadi mogli bez rizika odgoditi na nekoliko nedelja, dok bi sa nekoliko divizija proterao iskrcane sovjetske jedinice sa poluostrva Kerča.Dok se nastavljao napad na utvrđenje „Staljin“ u Sevastopolju, Manštajn je odvojio samo jednu diviziju da zauzme Feodosiju.

Da li bi se Manštajnov plan ostvario to nikada nećemo saznati. Jer general Šponek je odlučio, unotač ranijoj zapovesti svoga pretpostavljenoga, da napusti svoje pložaje kod Kerča.Popuštajući pod napadom sovjetskih trupa (na hladnoći od -30), njegovi pukovi su se jedva spasili od totalnog uništenja.Povukli su se na zemljišno suženje kod Feodosije, jedino pogodno mesto gde je bilo moguće organizovati uspešan otpor.Šponekove snage povukle su se na zapad 120 km, marširajući neprestano 46 sati.Vojnici su bacali oružje, stotine ih je promrzlo.Ipak kod Vladislavovke, koja leži nešto severnije od Feodosije, uspelo im je da pruže otpor sovjetskom nastupanju (31. decembar).U međuvremenu je Manštajn naredio da se prekine borba za tvrđavu „Staljin“ kako bi se oslobodilo što više snaga za odbranu Feodosije.

Bilo šta da je naveo kao razlog za svoj postupak general fon Šponek je bio kriv.On se nije smeo povući, iako se kasnije pokazalo da je njegova odluka na mestu.On je jednostavno imao da postupi po naređenju.Jer i za nemačke generale važilo je ono „naredba je naredba!“ Ratni savet izrekao je generalu Šponeku smrtnu kaznu, ali na sugestiju komadanta 11. armije kazna mu je zamenjena na 7 godina zatvora.

U februaru i martu 1942. godine prelazile su jedinice generala Kozlova i po nekoliko puta u napad.Manštajn je bio prisiljen da napregne sve snage da bi se održao na poluostrvu.Posledica je bila da se napad na Sevastopolj nije mogao obnoviti.To su Sovjeti iskoristili kako bi dovukli rezerve u grad, ojačali položaje i proširili posade po poluostrvu.Isto tako su bile ojačane snage na „jezičku“ kod Kerča.Manštajn se sovjetskoj vojsci suprotstavio sa ogromnim brojem vatrenog oružja koje je povukao sa položaja kod Sevastopolja.Tu je prikupio pet pešadijskih divizija, jednu tenkovsku i mnoštvo automatskog oružja.

Osmog maja počela je nemačka ofanziva u pravcu Kerča.Nemacima je uspelo da, posle jednočasovne artiljerijske pripreme i bombardovanja „štuka“, probiju front.Kroz brešu su nemačke jedinice jurišale da što pre stignu do Kerča koji je pao u nemačke ruke 16. maja.U razdoblju od 14. do 21. maja sovjetske jedinice su se povukle s Kerčanskog poluostrva na Tamansko poluostvo.Prelaz preko moreuza bio je izuzetno težak, jer su nemački avioni danonoćno bombardovali mesta gde su vršena ukrcavanja i iskrcavanja.Ipak, evakuisano je oko 120 000 ljudi, uključujući i 23 000 ranjenika.Prema nemačkim podacima zarobljeno je 170 000 ljudi, 1100 raznih oruđa i 250 tenkova.Po sovjetskim izvorima, u toku maja 1942. godine ovaj front je izgubio preko 176 000 vojnika Crvene armije. Stavka je spravom kaznila odgovorne sovjetske generale na Krimu, pre svih generala Kozlova i Mehlisa. Smenila ih je sa dotadašnjih dužnosti i degradirala.

Sada je na Krimu ostao samo jedan „trn“:Sevastopolj.Procenjuje se da su Sovjeti u tri ogromna odbrambena obruča tvrđave imali oko 106 000 vojnika, 38 tenkova, 53 aviona i 600 topova i sve to je čekalo dan kada će doći do poslednjeg, odlučujućeg napada koji će sve rešiti.Zadatak osvajanja Sevastopolja je poveren 11. armiji feldmaršala Eriha fon Manštajna koja je sa pojačanjim brojala 204 000 vojnika, i imala 670 topova, 450 tenkova i oko 600 aviona.Nemci su oko Sevastopolja rasporedili 19 torpednih, 30 stražarskih i osam protivpodmorničkih čamaca i brodića, šest italijanskih podmornica, kao i 150 bombardera za borbu protiv sovjetskih brodova.

3. juna 1942. godine počela je strašna borba koja će potrajati 27 krvavih dana.Naročito prva 72 časa je vladao užas, ne samo za branioce na koje se sručio „tepih čelika“, nego i za napadače.Nemci su pretpostavljali da su u toj uraganskoj vatri uništili svako živo biće u tvrđavi.Verovali su da će juriš pešadije biti isto što i šetnja kroz grad.Ali prvi nemački juriš je potpuno satrven od strane sovjetske vatre koja je dolazila iz bunkera.Došao je i 17. jun, a nemačke snage nisu učinile neki značajniji napredak.Do tada je bilo već 150 000 mrtvih i ranjenih nemačkih vojnika.

Zato su Nemci morali da pred Sevastopolj dovuku svoje najveće topove: ogromne merzere specijalno konstruisane za razaranje utvrđenja.To su bili GAMA merzeri koji su tukli granatama teškim 900 kg (kalibar 427 mm) na udaljenosti do 14 km.Bilo je i takvih topova koji su ispaljivali granate do 615 mm.Najveći tip topa iz drugog svetskog rata „Dora“, bio je upravo ovde upotrebljen.Kalibr mu je bio 800 mm.Granate su bile teške skoro 5000 kg, a mogle su da gađaju i do 47 km.Za rukovanje i opsluživanje trebalo je oko 4000 ljudi, a mogao je da izbaci tri granate na čas.Cev je bila dugačka preko 30 m, lafet je dostizao visinu dvospratnice.Trebalo je nekih 60 železničkih vagona da bi se ovo čudo postavilo na svoj položaj.Dva protivavionska diviziona morala su stalno da budu angažovana za njegovu odbranu.Pancirne granate „Dora“ imale su neverovatnu probojnu snagu.Kod zaliva Severnaja jednim jedinim zrnom uništeno je skladište municije ukopano 30 m ispod zemlje.Ovaj top je bio konstruisan za borbu protiv najjačih objekata Mažino linije, ali u borbi za nju nije bio upotrebljen.

Do 29. juna branioci Sevastopolja ostali su bez ijednog aviona i bez ijedne granate za protivavionske topove.Nemcima je 30. juna pošlo za rukom da prodru u grad.Deo preživelih sovjetskih boraca i ranjenika evakuisan je 1. i 2. jula na Kavkaz.

Kolio je bilo herojstvo branilaca Sevastopolja najbolje se vide iz sledećih podataka.Samo za poslednjih 25 dana napada na grad u potpunosti su uništene 22, 24, 28, 50, 132. i 170. pešadijska nemačka divizija, kao i četiri samostalna puka, 22. tenkovska divizija i samostalna motorizovana brigada, 1, 4. i 18. rumunska divizija i veliki broj drugih divizija.U toku osmomesečnih borbi za Sevastopolj Nemci i njihovi saveznici su imali više od 300 000 ubijenih i ranjenih.

U noći između 2. i 3. jula 1942. bila je spuštena zastava branilaca Sevastopolja.Pala je najveća tvrđava na svetu.Pred 11. armijom ležao je novi zadatak, na horizontu se nazirao Kavkaz, odzvanjalo je jedno novo ime: Staljingrad