Милош Г. Жуњић

Објављено 21. February 2010.

Рођен у Ваљеву 16. априла 1907. године. Завршио је Ваздухопловну извиђачку школу у Новом Саду 1932. године у 11. класи, а 1934. године је добио звање војног извиђача: Пилотску школу Првог ваздухопловног пука у Новом Саду завршава 1935., а 1937. Пилотску ловачку школу Шестог ваздухопловног пука у Земуну и 1938. завршава Ваздухопловну школу гађања у Белој Цркви. Рат 1941. године га затиче на дужности командира 102. ескадриле 6. ловачког авијацијског пука на земунском аеродрому.

Првог дана рата, 6. априла 1941. године, капетан Жуњић је на авиону Месершмит Ме-109Е полетео на челу своје ескадриле, да се супротстави далеко надмоћнијем и модерније опремљеном непријатељу, чија је формација од 468 авиона бесомучно нападала Београд. У неравноправној борби Жуњић успева да обори један немачки бомбардер, а затим и сам бива оборен од ловаца из пратње храбро се борећи до смрти. Успевши да падобраном искочи из запаљеног авиона бива погођен и тешко рањен и не могавши да управља падобраном пада у реку Тамиш, близу Панчева, где је касније пронађен и сахрањен, а у току окупације су његови посмртни остаци пренесени у Београд. Немци су прекршили кодекс витешког ратовања у ваздуху убивши беспомоћног пилота, који је висио на гуртнама падобрана. Као и многи ваздухопловци и Жуњић представља светао пример и путоказ будућим поколењима како се бива прави човек и војник, како се чува патриотска, војничка и људска част приносећи на олтар отаџбине највеће богатство – сопствени живот.