Ričard Ajra Bong

Objavljeno 15. February 2010.

Ričard Ajra Bong (Richard Ira Bong), sin farmera koji je od detinjstva pokazivao interesovanje za avijaciju, pravio modele aviona, kao pilot-lovac bio je i izuzetan strelac, a kasnije je postao apsolutni as, prvi među američkim pilotima u drugom svetskom ratu.

Dik Bong, rođen u mestu Poplar, u Viskonsinu 1920, završio je državni koledž za nastavnike u Superioru, ali juna 1941. dobrovoljno je stupio u američko ratno vazduhoplovstvo kopnenih snaga na obuku kao kadet. Završio je obuku i stekao pilotski znak „krila“ u januaru 1942. Ostao je u Sjedinjenim Državama kao instruktor letenja u Lejk Fildu u Arizoni i na Hamilton Fildu u Kaliforniji, jer nije bio određen ni za jednu operativnu jedinicu. Potom je jednog dana odlučio da isproba nekoliko akrobacija na maloj visini jureći iznad zaliva San Franciska, napravivši uobičajeni luping oko srednjeg dela čuvenog mosta Golden Gejt. Morao je zbog toga da se javi na raport kod generala Džordža C. Kinija (Georg G. Kenney), i bio je disciplinski kažnjen, međutim, general je njime bio toliko impresioniran da je, kada je kasnije primio komandu nad lovačkom grupom, zahtevao da se Bong nađe među 50 pilota lovaca izabranih iz sastava vazduhoplovne baze u Hamiltonu.

Bong je bio raspoređen u 39. lovačku grupu, 35. lovačkog puka, i stigao je na Tihi okean u novembru 1942. Tada je 35. lovački puk leteo na dvomotornim dvotrupcima lokid P-38 lajtning.

JUŽNO PACIFIČKO RATIŠTE

Dik Bong je uništio prve japanske avione 27. decembra 1942. kada je pogodio jedan bombarder za obrušavanje aiči i jedan zero iz pratnje. Izvršavajući zadatke iznad ostrva i voda na južnom Tihom okeanu u području Nove Gvineje, leteći u „slobodan lov“ ili kao pratnja bombardera, on je postepeno produžavao spisak svojih pobeda. Početkom 1943, Bong je uništio dva lovca nakadžima (oskara) 1. januara, a idućeg dana još jednog, što je bila njegova peta pobeda. Potom je bio prekomandovan u 9. grupu 49. lovačkog puka. Trećeg marta je „dodao“ još jednog oskara svom zbiru vazdušnih pobeda, a usledile su još dve pobede 11. marta. Na dan 29. marta oborio je jedan bombarder, a 14. aprila zapalio jedan bombarder micubiši. Do 12. juna je tako postigao 11 vazdušnih pobeda, kojima je dodao još četiri nad japanskim lovcima 26. jula 1943. Sa jednim oborenim japanskim izviđačkim avionom, 6. oktobra, i dvostrukom pobedom nad lovcima zero, 29. oktobra i 5. novembra, on je završio svoju prvu godinu u vazdušnim borbama na južnom delu Tihog okeana sa spiskom od 21 vazdušne pobede i bio je poslat kući na odsustvo i oporavak.

U akciju je ponovo stupio početkom 1944. Naime, bila je dešifrovana jedna japanska depeša 27. februara i tako je otkriveno tačno vreme letenja jednog japanskog transportera iz Rabaula do japanske baze na ostrvu Vivak. U tom su avionu putovali štabni oficiri. Bong je krenuo na presretanje neprijateljskog transportera, međutim, kada su stigli nad Vivak, japanski avion je već bio sleteo. Bong se obrusio na avion, otvorio vatru i mašina je buknula u plamenu i eksplodirala. Dvojica pilota su onda okrenuli da mitraljiraju počasnu četu japanskih vojnika koji su bili postrojeni za doček štabnih oficira. Međutim, uništenje ovog aviona nije priznato kao pobeda Bongu pošto 5. vazduhoplovna komanda nije priznavala pobede pilotima ako se radilo o uništavanju aviona na zemlji.

LETEĆI VITEZOVI

Za vreme lovačkih akcija iznad Tadžija, na Novoj Gvineji, Bong je 3. marta 1944. oborio dva bombardera miucbiši. Potom je Bong bio povučen iz borbe i poslat u Australiju na odsustvo i oporavak, međutim, vratio se tačno u vreme borbi iznad Holandije i već 3. aprilaje sa svojom 9. lovačkom grupom zvanom „Leteći vitezovi“, pratio leteće tvrđave, oborivši tom prilikom jednog lovca, što je bila njegova 25. vazdušna pobeda.

Bong je oborio sledećeg japanskog lovca 11. aprila a sutradan, kada je 188 američkih bombardera napadalo ostrvo Holandiju, Bong je pilotirao na jednom od 67 lovačkih aviona u zaštiti bombardera i tada je oborio dva lovca postavši tako prvi američki pilot-lovac na Tihom okeanu koji je dostigao apsolutni rekord u broju pobeda čuvenog asa Edija Rikenbekera (Eddie Rickenbacker) iz prvog svetskog rata. U stvari, jedna od njegovih vazdušnih pobeda je tada bila priznata samo kao „verovatno uništen“ neprijateljski avion. Zato je vođstvo 5. vazdušne komande, kome je do te pobede bilo stalo i više no Bongu, poslalo ronioca u zaliv Tamenerah, gde je Bong prijavio da je pao sporan neprijateljski avion, i da ga je pogodio u levo krilo i kabinu.Ronilac je pronašao taj japanski avion i uskoro javio da je pogođen upravo kako je Bong izvestio. Bongova 28. vazdušna pobeda je tako konačno priznata.

Unapređen u čin majora, Bong je bio ponovo poslat na odsustvo, ali se vralio na Filipine u oktobru, gde je 49. puk već učestvovao u operacijama. Oborio je dva japanska lovca 10. oktobra, iako je zvanično sada bio pukovski oficir za naoružanje i više nije morao da leti na borbene zadatke. Međutim, on je i dalje leteo obično na specijalne zadatke za koje je smatrao da mogu da budu zanimljivi. Tako je 27. oktobra bio jedan od pilota u lovačkoj grupi koja je poletela da presretne pet japanskih lovaca u napadu. Četiri su oborili, od toga jednoga Bong. Idućeg dana on je bio određen da leti na izviđanje kako bi potražio podesna mesta za pomoćna letelišta. Umesto toga, on je pronašao dva japanska lovačka aviona i oborio ih, a čitava akcija je bila potvrđen brojnim svedocima sa aerodroma Takloban. Ove pobede su kod generala „Hap“ Arnolda pobudile neku zabrinutost, jer se uplašio da će izgubiti svoga proslavljenog vrhunskog asa pilota. Međutim, Bongov komandant lovačke grupe, general Kini uspeo je da ubedi Arnolda da je Bong ovo učinio u samoodbrani jer ga Japanci stalno napadaju u obavljanju njegovih instruktorskih zadataka. Pri tome Bong je izgradio svoju filozofiju kojom je tvrdio da je „očigledna demonstracija najboljinačin učenja“.

POSLEDNjI BORBENI ZADATAK

Bong je postigao svoju 40. vazdušnu pobedu 10. novembra, dok je bio u pratnji bombardera koji su napaduli japanski konvoj brodova u zalivu Ormok ostrva Lejte. Toga predvečerja bilo je i drugih vazdušnih borbi tokom kojih je Bong uništio još dva japanska lovca.

Američke jedinice su se iskrcale na Ormok 7. decembra 1944. tačno na trogodišnjicu japanskog napada na Per Harbor. Za vreme ove operacije, Bong je oborio jedar bombarder za obrušavanje i još jednog lovca. U nastavku ovih akcija, Bong je počeo da leti sa Tomijem Mekgirom (Tommy McGuire), iz 475. lovačkog puka, jer su piloti 49. počeli da se bune zbog Bongovog učešća U njihovim akcijama i „oduzimanja“ mnogih pobeda. Tomi Mekgir sa 30 vazdušnih pobeda bio je glavn Bongov rival na Pacifiku i među njima se razvilo prijateljsko takmičenje. Bong i Mekgir su jednom poleteli da potraže neprijateljske avione, bilo je to 15. decembra 1944. i vratili su se u bazu sa po jednom postignutom vazdušnom pobedom. Dva dana kasnije. Bong se priključio Mekgirovoj grupi radi patroliranja iznad San Žozea, i kada su okrenuli da se vrate kući, spazili su dva japanska lovca kako nailaze prema njima iz pravca severa. Bong je odabrao jednoga a Mekgir drugog. i oba japanska aviona su oborena. Ova akcija je označila Bongovo 40. priznatu vazdušnu pobedu, dok je Mekgirov broj pobeda narastao na ukupno 32.

UDES NA TRENAŽI NA MLAZNOM AVIONU

Bong je u međuvremenu bio povučen iz borbe: on je dao od sebe mnogo više nego što je iznosila uobičajena kvota borbenih letova, i za njega je rat praktično bio završen Za vreme svojih borbenih perioda na Tihom okeanu, on je učestvovao u izvršavanju 146 borbenih zadataka, postigao ukupana nalet od 365 časova.

Krenuo je kući kao jedan od najviše odlikovanih vazduhoplovaca u drugom svetskom ratu, dobivši orden DSO (Orden za zasluge), dve Srebrne zvezde, sedam avijatičarskih krstova za zasluge u borbi i 15 vazduhoplovnih medalja, a 8. decembra 1944. primio je najviše američko odlikovanje za hrabrost, Kongresnu medalju časti.

Dik Bong se vratio u svoj rodni grad 6. januara 1945. a 10. februara se oženio svojom verenicom Marje. Posle provedenog medenog meseca, javio se u bazu Rajt Filc blizu Los Anđelosa, da bi započeo sa trenažom na novom američkom mlaznom lovačkom avionu F-80 suline star. Na dan 6. avgusta njegov mlazni motor je, uskoro nakon poletenja, otkazao i avion je prešao u obrušavanje Bong je pokušao da iskoči padobranom, ali je bio prenisko da bi se padobran potpuno otvorio i poginuo je. Tako se samo mesec dana pre njegovog 25. rođendana završio život jednog od najvećih američkih asova pilota, čoveka koga Japanci nisu mogli da ubiju.