Ричард Ајра Бонг

Објављено 15. February 2010.

Ричард Ајра Бонг (Richard Ira Bong), син фармера који је од детињства показивао интересовање за авијацију, правио моделе авиона, као пилот-ловац био је и изузетан стрелац, а касније је постао апсолутни ас, први међу америчким пилотима у другом светском рату.

Дик Бонг, рођен у месту Поплар, у Висконсину 1920, завршио је државни колеџ за наставнике у Супериору, али јуна 1941. добровољно је ступио у америчко ратно ваздухопловство копнених снага на обуку као кадет. Завршио је обуку и стекао пилотски знак „крила“ у јануару 1942. Остао је у Сједињеним Државама као инструктор летења у Лејк Филду у Аризони и на Хамилтон Филду у Калифорнији, јер није био одређен ни за једну оперативну јединицу. Потом је једног дана одлучио да испроба неколико акробација на малој висини јурећи изнад залива Сан Франциска, направивши уобичајени лупинг око средњег дела чувеног моста Голден Гејт. Морао је због тога да се јави на рапорт код генерала Џорџа Ц. Кинија (Georg G. Kenney), и био је дисциплински кажњен, међутим, генерал је њиме био толико импресиониран да је, када је касније примио команду над ловачком групом, захтевао да се Бонг нађе међу 50 пилота ловаца изабраних из састава ваздухопловне базе у Хамилтону.

Бонг је био распоређен у 39. ловачку групу, 35. ловачког пука, и стигао је на Тихи океан у новембру 1942. Тада је 35. ловачки пук летео на двомоторним двотрупцима локид П-38 лајтнинг.

ЈУЖНО ПАЦИФИЧКО РАТИШТЕ

Дик Бонг је уништио прве јапанске авионе 27. децембра 1942. када је погодио један бомбардер за обрушавање аичи и један зеро из пратње. Извршавајући задатке изнад острва и вода на јужном Тихом океану у подручју Нове Гвинеје, летећи у „слободан лов“ или као пратња бомбардера, он је постепено продужавао списак својих победа. Почетком 1943, Бонг је уништио два ловца накаџима (оскара) 1. јануара, а идућег дана још једног, што је била његова пета победа. Потом је био прекомандован у 9. групу 49. ловачког пука. Трећег марта је „додао“ још једног оскара свом збиру ваздушних победа, а уследиле су још две победе 11. марта. На дан 29. марта оборио је један бомбардер, а 14. априла запалио један бомбардер мицубиши. До 12. јуна је тако постигао 11 ваздушних победа, којима је додао још четири над јапанским ловцима 26. јула 1943. Са једним обореним јапанским извиђачким авионом, 6. октобра, и двоструком победом над ловцима зеро, 29. октобра и 5. новембра, он је завршио своју прву годину у ваздушним борбама на јужном делу Тихог океана са списком од 21 ваздушне победе и био је послат кући на одсуство и опоравак.

У акцију је поново ступио почетком 1944. Наиме, била је дешифрована једна јапанска депеша 27. фебруара и тако је откривено тачно време летења једног јапанског транспортера из Рабаула до јапанске базе на острву Вивак. У том су авиону путовали штабни официри. Бонг је кренуо на пресретање непријатељског транспортера, међутим, када су стигли над Вивак, јапански авион је већ био слетео. Бонг се обрусио на авион, отворио ватру и машина је букнула у пламену и експлодирала. Двојица пилота су онда окренули да митраљирају почасну чету јапанских војника који су били постројени за дочек штабних официра. Међутим, уништење овог авиона није признато као победа Бонгу пошто 5. ваздухопловна команда није признавала победе пилотима ако се радило о уништавању авиона на земљи.

ЛЕТЕЋИ ВИТЕЗОВИ

За време ловачких акција изнад Таџија, на Новој Гвинеји, Бонг је 3. марта 1944. оборио два бомбардера миуцбиши. Потом је Бонг био повучен из борбе и послат у Аустралију на одсуство и опоравак, међутим, вратио се тачно у време борби изнад Холандије и већ 3. априлаје са својом 9. ловачком групом званом „Летећи витезови“, пратио летеће тврђаве, оборивши том приликом једног ловца, што је била његова 25. ваздушна победа.

Бонг је оборио следећег јапанског ловца 11. априла а сутрадан, када је 188 америчких бомбардера нападало острво Холандију, Бонг је пилотирао на једном од 67 ловачких авиона у заштити бомбардера и тада је оборио два ловца поставши тако први амерички пилот-ловац на Тихом океану који је достигао апсолутни рекорд у броју победа чувеног аса Едија Рикенбекера (Eddie Rickenbacker) из првог светског рата. У ствари, једна од његових ваздушних победа је тада била призната само као „вероватно уништен“ непријатељски авион. Зато је вођство 5. ваздушне команде, коме је до те победе било стало и више но Бонгу, послало рониоца у залив Таменерах, где је Бонг пријавио да је пао споран непријатељски авион, и да га је погодио у лево крило и кабину.Ронилац је пронашао тај јапански авион и ускоро јавио да је погођен управо како је Бонг известио. Бонгова 28. ваздушна победа је тако коначно призната.

Унапређен у чин мајора, Бонг је био поново послат на одсуство, али се вралио на Филипине у октобру, где је 49. пук већ учествовао у операцијама. Оборио је два јапанска ловца 10. октобра, иако је званично сада био пуковски официр за наоружање и више није морао да лети на борбене задатке. Међутим, он је и даље летео обично на специјалне задатке за које је сматрао да могу да буду занимљиви. Тако је 27. октобра био један од пилота у ловачкој групи која је полетела да пресретне пет јапанских ловаца у нападу. Четири су оборили, од тога једнога Бонг. Идућег дана он је био одређен да лети на извиђање како би потражио подесна места за помоћна летелишта. Уместо тога, он је пронашао два јапанска ловачка авиона и оборио их, а читава акција је била потврђен бројним сведоцима са аеродрома Таклобан. Ове победе су код генерала „Хап“ Арнолда побудиле неку забринутост, јер се уплашио да ће изгубити свога прослављеног врхунског аса пилота. Међутим, Бонгов командант ловачке групе, генерал Кини успео је да убеди Арнолда да је Бонг ово учинио у самоодбрани јер га Јапанци стално нападају у обављању његових инструкторских задатака. При томе Бонг је изградио своју филозофију којом је тврдио да је „очигледна демонстрација најбољиначин учења“.

ПОСЛЕДЊИ БОРБЕНИ ЗАДАТАК

Бонг је постигао своју 40. ваздушну победу 10. новембра, док је био у пратњи бомбардера који су нападули јапански конвој бродова у заливу Ормок острва Лејте. Тога предвечерја било је и других ваздушних борби током којих је Бонг уништио још два јапанска ловца.

Америчке јединице су се искрцале на Ормок 7. децембра 1944. тачно на трогодишњицу јапанског напада на Пер Харбор. За време ове операције, Бонг је оборио једар бомбардер за обрушавање и још једног ловца. У наставку ових акција, Бонг је почео да лети са Томијем Мекгиром (Tommy McGuire), из 475. ловачког пука, јер су пилоти 49. почели да се буне због Бонговог учешћа У њиховим акцијама и „одузимања“ многих победа. Томи Мекгир са 30 ваздушних победа био је главн Бонгов ривал на Пацифику и међу њима се развило пријатељско такмичење. Бонг и Мекгир су једном полетели да потраже непријатељске авионе, било је то 15. децембра 1944. и вратили су се у базу са по једном постигнутом ваздушном победом. Два дана касније. Бонг се прикључио Мекгировој групи ради патролирања изнад Сан Жозеа, и када су окренули да се врате кући, спазили су два јапанска ловца како наилазе према њима из правца севера. Бонг је одабрао једнога а Мекгир другог. и оба јапанска авиона су оборена. Ова акција је означила Бонгово 40. признату ваздушну победу, док је Мекгиров број победа нарастао на укупно 32.

УДЕС НА ТРЕНАЖИ НА МЛАЗНОМ АВИОНУ

Бонг је у међувремену био повучен из борбе: он је дао од себе много више него што је износила уобичајена квота борбених летова, и за њега је рат практично био завршен За време својих борбених периода на Тихом океану, он је учествовао у извршавању 146 борбених задатака, постигао укупана налет од 365 часова.

Кренуо је кући као један од највише одликованих ваздухопловаца у другом светском рату, добивши орден ДСО (Орден за заслуге), две Сребрне звезде, седам авијатичарских крстова за заслуге у борби и 15 ваздухопловних медаља, а 8. децембра 1944. примио је највише америчко одликовање за храброст, Конгресну медаљу части.

Дик Бонг се вратио у свој родни град 6. јануара 1945. а 10. фебруара се оженио својом вереницом Марје. После проведеног меденог месеца, јавио се у базу Рајт Филц близу Лос Анђелоса, да би започео са тренажом на новом америчком млазном ловачком авиону Ф-80 сулине стар. На дан 6. августа његов млазни мотор је, ускоро након полетења, отказао и авион је прешао у обрушавање Бонг је покушао да искочи падобраном, али је био прениско да би се падобран потпуно отворио и погинуо је. Тако се само месец дана пре његовог 25. рођендана завршио живот једног од највећих америчких асова пилота, човека кога Јапанци нису могли да убију.