насловна ратник историја наоружање осајту контакт

ИСТОРИЈА

Европа у периоду 1918-1933
Хитлер постаје Рајхканцелар
Србија после Првог светског рата
Италија напада Етиопију
Осовина Берлин-Рим-Токио
Шпански грађански рат
Почетак рата на Далеком истоку
Аншлус
На реду је Чехословачка
Преговори између великих сила
Војне доктрине великх сила
Почетак другог светског рата
Немачка напада Пољску
Чудан рат на Западу
Бомба у пивници
Прве борбе на мору
Радио рат на Атлантику
Совјетско-фински рат
Напад на Норвешку и Данску
План "Гелб"
Битка за Британију 
Рат у Средоземном мору
Италијански напад на Грчку
Рат у Африци   
Југославија и њени суседи
Оснивање покрета "ЗБОР"
КП Југославије
Туче студената на БУ
Хрватско питање
Војска Краљевине Југославије
27. март 1941.
Априлска катастрофа
Борбе над Београдом
Априлски рат на Косову и Метохиј
"Марита" гута Грчку
Британско-француски сукоб
Барбароса
Ставка против Главног стана
Битка за Москву
Разбијање Југославије
Окупирана Србија
Оружани одреди генерала Недића
Крвава српска јесен 1941. године
Независна Држава Хрватска
Покрети отпора у Југославији
Америка улази у рат
Перл Харбор
Совјетска зимска контраофанзива
Борбе за Харков и Крим
Пад Филипина и Сингапура
Операције у Африци 1942-1943
Неуспех Савезника код Дијепа
Препад на Токио
Битка у Коралном мору
Битка за Мидвеј
Борбе за Соломонова острва
Јапански напад на Гвадалканал
Поморска битка код Гвадалканала
Борбе на Новој Гвинеји
Шаховићка резолуција
Немачка летња офанзива 1942
Стаљинградска битка
Пропаст немачке Шесте армије
Предаја Паулусове армије
Вороњешка операција
Борбе за Харков 1943
Други атентат на Хитлера
Битка у Бизмарковом мору
Завршне борбе у Африци 1943
Италија или Нормандија?
Освајање Пантелерије
Десант на Сицилију
Припреме за Курску битку
План операције "Цитадела"
Курска битка

 

 

 

КУРСКА БИТКА
7. јул. Централни фронт. Фон Клуге и Модл су прва два дана битке премештали оштрицу главног удара, час према Ољхатовки, час према Малоархангелску, час према Гњилецу и Понирима. Најзад је Модл одлучио да сву силину усмери у правцу Понира, варошицу на 76. километру пута Курск – Орел. На релативно уском сектору у напад је кренуло 170 тенкова и двадесетак „фердинанда“, уз подршку моторизоване пешадије и авијације. „Од експлозија хиљада бомби, граната и мина, од грмљавине топова, тутњаве тенковских мотора и звекета гусеница тресла се земља...“, сећао се касније маршал Рокосовски. Читав дан беснели су окршаји који су се повремено претварали у борбе прса у прса совјетске и немачке пешадије. У 19 часова генерал Модл је појачао ватрену моћ својих трупа убацивањем у борбу још 60 тенкова, с намером да по сваку цену пробије одбрану совјетске 307. дивизије. Генерал Јеншин, комадант 307. дивизије, је увидео да неће моћи да задржи немачко напредовање, па је наредио повлачење на линију јужно од Понира, где су Немци ... даље_

 

ПЛАН ОПЕРАЦИЈЕ "ЦИТАДЕЛА"
Немачка команда припремала је операцију „Цитадела“ око четири месеца. При разради плана операције, Немци су размишљали над двема могућностима. Прва се сводила на то да се претекну совјетске трупе у задавању удара. Друга је допуштала да се причека да Црвена армија прва нападне, па да јој се затим узврати ударац. Присталица наношења узвратног удара био је комадант ГА „Југ“, фелдмаршал фон Манштајн. Он је сматрао да ће совјетске трупе прећи у офанзиву на јужном крилу совјетско-немачког фронта, и то пре свега у Донбасу. Полазећи од тога, предлагао је: „Уз борбу повући се и пустити противникове армије на запад до линије Мелитополи – Дњепропетровск“  ... даље_

 

ПРИПРЕМЕ ЗА КУРСКУ БИТКУ
Хитлер је схватио да без једне импресивне победе против Црвене армије неће моћи да се савлада незадовољство међу немачким савезницима, нити да се побољша морал немачког народа. Немачки генералитет, посебно Манштајн, Јодл, Клуге и Модл, подстицали су Хитлера да што пре организује офанзиву против Црвене армије, уверавајући га да је наступило време за такву одлучујућу победу. У пролеће 1943. године Немци су почели опсежне припреме за ту офанзиву. Још у јануару је проглашена „тотална мобилизација“, и издата наредба да се до максимума форсира војна индустрија. Већ у јуну, уочи Курске битке, Вермахт је имао на Источном фронту 196 дивизија, као и 32 дивизије и 8 бригада сателитских држава, што је укупно 232 дивизије. На осонову тих података види се да је Вермахт под својом командом у лето 1943. године имао 42 дивизије више него у моменту напада на Совјетски Савез ... даље_

 

ДРУГИ АТЕНТАТ НА ХИТЛЕРА
Завереници су прво планирали да неколицина официра убије Хитлера за време обеда у штабу Групе армија. Фон Клуге је упознат с овим планом, како да би могао да се склони у одлучујућем моменту. Он се, међутим, успротавио. Сматрао је да метод није довољно частан, а и бојао се да би меци завереника или Хитлерове страже могли да погоде и тешко замењиве официре. Под његовим утицајем, завереници су одабрали други метод, са којим га овога пута нису упознали. Одлучено је да се кутаја динамита са темпираним упаљачем унесе у Хитлеров авион као пакет, за који би рекли да се ради о поклону за једног од пријатеља у Хитлеровој Врховној команди ... даље_