Начин на који је Трећи Рајх прогутао Аустрију подсећа на добро изрежиран криминалистички филм, крцат језивим и лицемерним сценама.Али у овом случају сценарио је био истинит, без измишљених личности и догађаја. Хитлер је 4. фебруара 1938. године извршио реконструкцију свог кабинета.Он је и даље остао шеф владе, а себе је и званично унапредио у главнокомандујућег или Врховног команданта.Вилхем Кајтел је постао начелник штаба врховне команде, а Алфред Јодл његов заменик.На чело Копнених снага дошао је Валтер Браухич, Херман Геринг је командовао Ратним ваздухопловством, док је за комаданта Ратне морнарице одређен Ерих Редер.Константину Нејрату је одато признање, али је уместо њега на положај министра иностраних послова доведен Јоаким Рибентроп. Уверивши се да му се Западне силе неће супротставити, Хитлер је одлучио да припоји Аустрију у којој је његова агентура већ држала многе кључне положаје у влади, војсци и низ других државних установа. Аустрија је у то време била добро стојећа држава чије су златне резерва достизале 1,4 милијарду златних марака.Сем тога Аустрија је имала низ важних стратегијских сировина: говздену руду, нафту, магнезит, шуму, као и солидну индустрију и пољопривреду. У новембру 1937. године Геринг је затражио од Аустрије “потпуну сарадњу у области спољне политике, оружаних снага и привреде, као и стварање царинске и финансијске уније”.Председник аустријске владе Шушинг је под разним изговорима настојао да ублажи ове захтеве и избегне извршење.

Геринг је 7. фебруара 1938. године позвао Шушинга да одмах дође у Фирерову резиденцију у Берхесгаден (Баварски Алпи).Хитлер је без много увијања поставио Шушлингу ултиматум да потпише акт којим се за министра за безбедност Аустрије поставља нациста Сајс-Инкварт, затим легализује активност аустријских нациста и успостављају најтешње везе између две немачке земље. Аустријски премијер још није дошао себи од запрепашћења, када су у Фиреров кабинет ушли Кајтел и група генерала.Готово пословно и цинично генерал Кајтел реферисо је врховном команданту Хитлеру:”Мој Фиреру, трупе су спремне за улазак у Аустрију ... Ако господина Шушнига заниману подробности, могу му објаснити шта је све предвиђено да Луфтвафа (немчко ваздухопловство) уништи у Бечу, Грацу ...”.Шушниг се умало није онесвестио од шока који га је задесио:”Молим Вас, то уопште није потребно, свечано Вас могу обавестити да аустријска влада прихвата све захтеве и предлоге Трећег Рајха и ја сам спреман да се одмах о томе сачини одговарајући уговор”.

Пре него што се аустријски канцелар обратио народу преко радија, његова влада је добила негативне одговроре из Париза, Лондона и Рима од којих је затражила помоћ.

И уговор је сачињен.Поред осталог Сајс-Инкварт је именован и за министра унутрашњих послова.Али када се канцелар вратио у Беч и саопштио садржину свог потписа, дошло је до масовних демонстрација, па чак и до оружаних сукоба радника и полиције.Демократска јавност је одлучно тражила да се пресече активност немачке агентуре.Под притиском незадовољног народа, Шушниг је 9. марта објавио да ће се о будућности земље изјаснити народ на реферндуму заказаном за 13. март.”Идиот” , рекао је Хитлер , “То му нећемо дозволити! Чак је и референдум намерно заказао за 13. надајући се да ће га овај проклети датум спасити ...” Ујутро 10. марта Геринг је телефонирао Сајс-Инкварту:”Пренесите Шушнигу да Фирер захтева да се сместа откаже референдум! Његово је стрпљење на измаку!” 

У два сата поподне Сајс-Инкварт је јавио рајхсмаршалу:”Референдум је отказан ... Очекујем нове инструкције”. “Сјајно” узвратио је Геринг , ”Реците Шушнигу да се торња у ђавољу матер! Нека одмах још у току дана поднесе оставку!”. Сат касније Сајс-Инкварт је опет рапортирао:”Шушниг је пристао”. Геринг:”Шта него је пристао.Зар би имао три чисте да изиграва хероја отпора.А сада пренесите председнику Републике лорду Микласу наш захтев да Вас именује за канцелара” Два сата касније Сајс-Инкварт се поново јавио преко телефона:”Председник Републике је одбио да ме именује за канцелара ... Земљи прети бољшевички хаос ...”. “Такву дрскост од Микласа нисам очекивао” изненадио се рајхсмаршал “Идите одмах код њега и ако и даље остане тврдоглав, упозорите га, да ће наше трупе, које су већ на граници или јој се приближавају, ући у Аустрију и укинути њену самосталност.До тога неће доћи једино ако нам вечерас у пола осам саопштите да Вас је Миклас поставио за канцелара” 

Очекивани одговор из Беча није стигао.Берлинска штампа започела је разуларену кампању против Шушнига и Микласа.Тврдило се како у Аустрији прети опастност да сваког часа плане бољшевичка револуција., како је између Шушнига и Стаљина склопљен тајни савез, како су избили раднички немири у многим градовима, да је земљу захватила анархија ... Увече 11. марта Шушниг је поднео оставку и преко радија обратио се народу:”Немачка влада поставила је ултиматум с одређеним роком, по коме државни председник треба да одреди за државног канцелара кандидата кога је она истакла и да састави владу од лица која је она предложила.У супротном, немачка војска ће ући у Аустрију.Пред целом јавношћу ја изјављујем да су од почетка до краја измишљене вести које се шире о тобожњим радничким нередима у Аустрији и о проливеним рекама крви, о губљењу контроле аустријске владе над догађајима у о њеној наводној неспособности да сопственим снагама контроише ред у земљи.Председник Републике ме је овластио да обавестим аустријски народ о нашем повлачењу пред силом”.

Пре него што се аустријски канцелар обратио народу преко радија, његова влада је добила негативне одговроре из Париза, Лондона и Рима од којих је затражила помоћ.Француска је у то време преживљавала кризу владе.Не желећи да сноси одговорност за став према Аустрији, премијер Шотан је 10. марта поднео оставку.Истог дана ујутро, Хитлер је затражио да се приступи саједињавању (аншлусу) Аустрије у складу са планом “Ото”.Сутрадан увече потписао је “Директиву број 2” о уласку Вермархта у Аустрију 12. марта. Геринг је одмах позвао Сајс-Инкварта, који је у међувремену већ држао власт у Бечу:”Слушајте ме пажљиво.Треба да нам пошаљете телеграм следеће садржине.Диктирам: Привремена аустијска влада, која после оставке Шушнигове владе сматра својим задатком успостављање мира и реда у Аустрији, моли намечку владу за пружање неодложне подршке и помоћи, као би се избегло крвопролиће.У том циљу, она моли немачку владу да што пре пошаље војску у Аустрију” Вермархт је 12. марта ушао у Аустрију.

Ипак се показало да његова борбена техника још није добро усавршена, јер су се негде око Линца поломили или покварили многи немачки тенкови и топови иако нико није пуцао на њих.Одмах потом у Беч је стигао Хитлер и са балкона Градске куће обратио се гомили која се окупила:”Провиђење ми је ставило у задатак да мој драги завичај вратим немачком Рајху ...” После аншлуса послат је у Лондон Јахим Рибентроп да објасни Енглезима “мирољубиви карактер” немачке инвазије Аустрије, извршене “искључиво на молбу законите аустријске владе”. Француска и Енглеска су уложиле Берлину формалне протесте због припајања Аустрије, али то се очекивали и није забрињавало Хитлера.Јер, његовим представницима је тајним каналима изражена прећутна подршка аншлусу.Рибентроп је јавио Герингу из Лондона:”Данас сам имао отворен разговор са Чембрленом ... Чини ми се да он озбиљно тежи да се споразуме са нама.Рекао ми је да је одувек желео побољшање немачко-енглеских односа.Сада је одлучио да оствари своје намере.Замолио ме је да пренесем Фиреру те његове искрене жеље и чисте намере.Одговорио сам му да се после може постићи споразум између Енглеске и Немачке.Сматрам да и он тако мисли.” 

Совјетска влада и влада САД су уложиле протест Берлину због аншлуса Аустрије.Обе владе су изјавиле да не признају немачку окупацију.Истина, у САД је постојала и сасвим друга струја која је захтевала сарадњу са Трећим Рајхом. Хитлер је 14. марта потписао указ којим се Аустрија проглашава за једну од провинција Трећег Рајха.Потом је 10. априла организован “референдум” о судбини Аустрије.Изборна комисија је убрзо саопштила да је од 4 милиона 484 хиљаде гласача, њих 4 милиона 453 хиљаде подржало аншлус. Припајањем територије Аустрије, Трећи Рајх се повећао за 17, а становништво за 10 процената.Око 50 хиљада аустријских војника, официра и генерала је прикључено Вермархту. Трећи Рајх је добио заједничку границу са Краљевином Југославијом, што се са зебњом примало у владајућим круговима.