Када је 27. марта 1941. у Београду оборена влада која је само два дана раније потписала Тројни пакт са силама Осовине, Хитлер је био изненађен и бесан. Народ једне мале земље одважио се да се супротстави захукталој немачкој ратној машинерији и зато га је требало казнити. Још истог дана Хитлер је лично издао „директиву 25“ за напад на Југославију којом се ваздухопловству стављало у задатак да „што је могуће пре отпочне разбијање југословенске ваздухопловне организације на земљи, да узастопним нападима разруши Београд и потпомогне наступање војске“. Уз Немачку, у нападује требало да учествује и Италија, а Мађарска, Румунија и Бугарска да пружају активну и пасивну подршку операцији.

За напад на Југославију силе Осовине су у Аустрији, Мађарској, Румунији, Бугарској, Албанији и Италији прикупиле укупно 2 236 авиона од тога 1 062 бомбардера, 885 ловаца и 289 извиђача. Немци су располагали са 1 570, а Италијани са 666 авиона.

Југословенско војно ваздухопловство је непријатељима могло да супротстави само 420 борбених авиона од којих су 147 били модерни бомбардери (60 дорнијера До-17, 47 бристола-бленхајмa и 40 савоја маркети СМ-79) и 102 ловца (61 месершмит Ме-109Е, 35 хокер харикена и 6 ИК-3), док је осталих 40 ловаца (30 хокер фјуријa, 8 ИК-2 авиа БХ-33) било застарело. Извиђачка авијација је имала 11 двомоторних бристол-бленхајма и 120 застарелих двокрилних брегеа-19 и потеза-25. Стварни однос снага је био 5:1 у корист сила Осовине. За напад на Београд, команда немачке 4. ваздушне флоте је крајем марта и почетком априла 1941. године израдила посебан оперативни план под шифром „Казнена одмазда“. Овим планом било је предвиђено бомбардовање не само војних објеката у Београду већ и многих чисто цивилних циљева, са намером да се терористичким нападом што више униште главни град и његово становништво.

Немачко ваздухопловство је извршило груписање бомбардерских и ловачких јединица у Аустрији око Беча, у Мађарској око Капошвара, Печуја и Сегедина, и у Румунији око Арада и Темишвара. На сталним и помоћним аеродромима било је прикупљено око 880 авиона од којих 280 двомоторних бомбардера дорније До-17, јункерс Ју-88 и хајнкел Хе-111 и 240 бомбардера за обрушавање Ју-87 Штука. Ловачку заштиту ових бомбардера вршило је око 280 једномоторних ловаца месершмит Ме-109Ф и 80 двомоторних ловаца разарача месершмит Ме-110 који су имали и задатак да нападају аеродроме око Београда. Сви ови авиони припадали су првој борбеној линији Луфтвафе и имали су искусне посаде, од којих су неке ради учешћа у нападу на Београд долетеле са ратишта на Ламаншу и из Северне Африке.

КАКО ЈЕ БИЛА РАСПОРЕЂЕНА ЈУГОСЛОВЕНСКА ОДБРАНА

Овим знатним немачким снагама које су представљале једну од до тада највећих концентрација прикупљених за напад на појединачни циљ, југословенска ваздушна одбрана била је у могућности да супротстави знатно мање снаге које чак ни уз најоптималнију примену нису биле у стању да ефикасно спрече или знатније омету напад. Према ратном плану Р-41, ваздушну одбрану Београда вршио је 6. ловачки пук, који је на ратном летелишту Прњавор код манастира Крушедола у Срему, имао стационирану 32. ваздухопловну групу са три ескадриле, са 27 ловаца месершмит Ме-109Е. На аеродрому Београд у Земуну стационирала је 51. група истог пука којаје располагала такође са три ескадриле али је само 102, која је 5. априла долетела из Мостара, располагала са десет месершмита Ме-109Е, док су друге две ескадриле имале само 6 домаћих ловачких авиона ИК-3 и два већ застарела француска разарача потез 63. Укупно, пук је располагао са свега 43 савремена ловачка авиона који су по својим карактеристикама углавном били равноправни немачким ловцима, али њихови пилоти су били већином добро обучени за борбу у паровима, али не и за борбе у већим формацијама што је представљало велики недостатак јер су Немци били мајстори управо у тактици групне борбе, коју су доследно спровели и при нападу на Београд. Исто, тако, недостатак запаљиве муниције у великој мери је умањио ефикасност дејства југословенских ловаца.

Ваздушној одбрани Београда посредно је припадао и 2. ловачки пук са 19 месершмита Ме-109Е на летелишту код Крагујевца, око 100 km јужно од Београда, и 15 харикена Мк-1 који су се налазили у Книћу. Овај пук је имао основни задатак да брани индустријска средишта Србије али је могао да буде употребљен и у одбрани Београда ако се за то укаже потреба. Међутим, ни командант бригаде пуковник Драгутин Рупчић, ни командант пука потпуковник Пирц, и поред очигледне намере Немаца да разоре Београд нису ове значајне снаге употребили за његову одбрану него су своје ловце упућивали да бескорисно патролирају над пределима где немачких формација није ни било. Само једанпут, и то на почетку напада, део пука упућен је ка Београду али су ловци стигли када је непријатељ већ одмакао ка Румунији и Мађарској.

Ваздушни напад на Југославију отпочео је 6. априла око пет часова ујутру. Немачка авијација је са аеродрома у Бугарској и Аустрији напала војне аеродроме код Куманова, Петровац код Скопља, Шарлинци код Лесковца, Велику Горицу код Загреба, Церкље и аеродром Љубљана. На земљи је уништено око 70 борбених авиона. Око пола шест на аеродроме, луке и базе хидроавиона у Далмацији и Црној Гори извршили су напад италијански авиони. Напад на Београд отпочео је око шест часова и 50 минута. Летећи из правца севера, из Мађарске, и са североистока из Румуније, град је напао први талас од 234 бомбардера, 74 Ју-87 штука и 160 двомоторних бомбардера различитих типова. Са мањим паузама напад је трајао све до осам часова. Штуке су летеле на висини између 2500 и 3500 метара, изнад њих летели су остали бомбардери ешалонирани по ескадрилским и пуковским групама које су наилазиле у интервалима од око 15 минута. Трећу и највишу групу образовало је око 100 ловаца месершмит 109 и 110, који су летели на висини већој од 4000 метара, са задатком, да штите бомбардере од напада југословенских ловаца. Истовремено, мање групе ловаца нападале су аеродроме око Београда.

У првом нападу, који је био и најжешћи, избачено је 197 тона разорних и запаљивих бомби, а употребљене су и бомбе-мине од 1000 килограма које су имале кочеће падобране ради постизања што већег површинског дејства и које су представљале једно од тајних немачких оружја, до тада ретко употребљаваних.

ПРВЕ ЖРТВЕ МЕЂУ БРАНИОЦИМА

Пошто је систем благовременог јављања затајио, јединице ваздушне одбране дознале су за напад тек када се из правца Фрушке горе и Панчева чула бука многобројних авионских мотора. Тада је на знак за полетање у времену од десетак минута полетела већина ловаца 51. групе са аеродрома Београд, који су прве непријатељске формације успели да пресретну на самим прилазима граду. У паровима југословенски пилоти су храбро улетели у групе немачких бомбардера, обарајући поједине авионе, али су убрзо пристигли немачки ловци из пратње, тако да се развила огорчена ваздушна борба, у којој су Немци, захваљујући већем броју и бољој тактици успели да разбију већину југословенских парова и тако лакше савладају појединачне авионе. Немачки ловци су се нарочито окомили на југословенске ловце ИК-3 који су имали карактеристичне силуете, док су месершмити којима су летели југословенски пилоти уносили забуну у редове Немаца. У тој првој ваздушној борби из 51. групе погинули су потпоручник Душан Борчић, који је летео ИК-3, а командира 102. ескадриле, капетана Милоша Жунића, који је претходно оборио један немачки бомбардер, оборили су ловци из пратње. Када је искочио падобраном убили су га стрелци из немачких Штука које су кружиле око беспомоћног пилота. У истој борби је рањено шест пилота 51. групе.

Из 32. групе са летелишта Прњавор полетело је против првог напада 19 месершмита, а 8 је задржано у резерви. Ови авиони напали су немачке формације изнад источног Срема успевајући да оборе неколико бомбардера али због присуства немачких ловаца и близине Београда нису могли да омету немачки напад. Ова група је такође имала неколико оштећених авиона и рањених пилота, тако да је биланс прве борбе 6. априла износио 3 оборена и 12 оштећених југословенских авиона.

Следећа три немачка напада на Београд уследила су у временским размацима од око два часа. Други напад, са 57 штука које су летеле у пратњи око 30 ловаца извршен је између 10 и 11 часова, трећи је око 14 часова извршило 94 двомоторних бомбардера, уз пратњу око 60 ловаца, а око 16 часова опет из правца Румуније појавила се већа група од 99 штука са око 60 ловаца из пратње. У сва четири напада у току 6. априла учествовало је 484 бомбардера који су на град бацили око 360 тона бомби, док је део ловаца и штука користио своје топовско и митраљеско наоружање терористички нападајући избеглице које су напуштале град или се сакупљале у подручјима која су мање била захваћена пожарима и разарањима, повећавајући на тај начин панику и број жртава.

Спречавајући ове нападе, обе групе 6. ловачког пука ангажовале су у свакој акцији 13 до 16 ловаца. Југословенски пилоти огорчено су продирали у непријатељске формације покушавајући да учине немогуће. Ова њихова , храброст и дрскост изненадила је и немачке посаде које су мислиле да се ради о некој посебној тактици напада.

До краја тога дана у поменутим сукобима и патролирању јединице 6. ловачког пука извршиле су укупно 140 авиополетања, што пружа доказ максималне ангажованости целокупног састава и поред издајничког држања извесног броја виших официра. Тадашња правила предвиђала су свега један до два лета по авиону у току дана, а поједини авиони 6. пука били су на задатку 8 до 10 пута, а пилоти 4 до 5 пута. Пук је изгубио 13 пилота, од којихје 6 погинуло, а седам рањено, и 23 авиона и то 8 оборених и 15 оштећених. Поред Борчића и Жунића, погинули су и наредник-водник Карло Штрбенк, наредник-водник Милутин Петров, наредмк Миливоје Бошковић и поручник Добрица Новаковић. Овим жртвама треба прикључити и капетана Живицу Митровића из 2. ловачког пука, који је самоиницијативно одлетео из подручја Крагујевца ка Београду и укључио се у борбу са немачким авионима из другог таласа, али је у тој борби погинуо а његов пратилац је оборен и тешко рањен спасио се падобраном.

ДРУГИ ДАН НАПАДА

Немачки напади на Београд настављени су и у току наредне ноћи са циљем да се продужи притисак на већ напаћени град. Око 16 двомоторних бомбардера, којима су велики пожари добро осветљавали циљеве, долетали су почевши од 23 часа и у појединачним налетима кружили су над градом, неометани од одбране. Сутрадан, 7. априла, напади су настављени са знатно мањим снагама, јер су Немци проценили да су са нападима првог дана постигли жељени циљ. У току преподнева послали су на Београд 36 штука са пратњом од око 20 ловаца, а поподне око 16 часова из Мађарскеје долетела група од 24 штуке коју је такође пратило око 20 ловаца Ме-109. Укупно је тога дана на град бачено око 30 тона бомби, али су ловци и штуке интензивније него првог дана нападали становништво стрељачким наоружањем. Бомбардовања су обновљена 10 и 11. априла ради тактичке подршке немачким трупама које су прилазиле граду и ради поновног застрашивања становништва. У ова два дана у нападима је учествовало око 60 штука. Тако, укупан биланс напада на Београд бележи да су Немци у времену од 6 до 12. априла употребили 620 бомбардера који су бацили око 440 тона бомби. Погиоуло је око 4000 грађана, уништено и оштећено преко половине стамбеног фонда, а после људских жртава највећи губитак представљало је уништење Народне библиотеке у којој се чувало непроцењиво културно благо.

Шести ловачки пук који је другог дана рата располагао са свега 22 авиона, наставио је борбу са нешто више искуства и организованије. Извршена су четири групна пресретања током патролирања, а борбе које су вођене у току преподнева прошле су без људских губитака. Али око 16 часова, када се појавила већа група штука са јаком пратњом, полетело је у одбрану 10 ловаца из 32. групе и 6 из 51. На подручју Инђије, око тридесетак километара пред Београдом, пресрели су немачку формацију. Борба је отпочела групним и врло успешним нападом југословенских ловаца, али се убрзо претворила у низ огорчених двобоја појединачних авиона у коме је било обостраних губитака. Изгубљено је осам југословенских авиона а погинули су капетан Миха Клавора, потпоручник Јован Капешић, војни чиновник Бранислав Тодоровић и наредник водник Владимир Горуп.

Пошто су у току поподнева немачки извиђачи коначно открили летелиште 32. групе, а аеродром Београд је и пре тога стално био мета напада немачких ловаца, неколико пилота 6. пука пребазирало се у току вечери 7. априла на помоћно летелиште код села Велики Радинци у близини Руме, а остали 8. априла ујутро. Четрнаест преосталих ловаца 6. пука, један су успели поправити 7. априла, ојачано је 8. априла са 5 харикена из 105. ескадриле 4. ловачког пука из Бања Луке, али ово појачање више није могло да дође до изражаја, јер 11. априла, када су обновљени напади на Београд, 6. пук о томе уопште није био обавештен због потпуног прекида веза и расула система за јављање. Крајем тога дана југословенска врховна команда наредила је да се напусти земаљска и ваздушна одбрана Београда и поруше мостови. Пошто 6. пук услед лошег времена није успео да прелети на подручје Сарајева, у раним јутарњим часовима 12. априла особље је запалило све преостале авионе (11 Ме-109Е, 5 харикена и 3 ИК-3),)ер је постојала опасност да падну у руке Немаца, чије су јединице у ноћи између 11. и 12. априла заузеле Сремску Митровицу и Руму, удаљене од летелишта 6. пука свега петнаестак километара.

У току борби за одбрану Београда југословенски ловци и противавионска одбрана успели су да оборе преко 40 немачких бомбардера и ловаца, а према признању самог команданта немачке 4. ваздушне флоте, генерала Лера (Lohr) у базе се око 10 одсто авиона враћало са оштећењима. Малобројна одбрана Београда ипак је достојно казнила извршиоце операције „Казнена одмазда“.