Уочи инвазије Аустрије, Геринг (тих дана Хитлер је био заузет ситуацијом око Аустрије и није се налазио у Берлину.Замењивао га је Херман Геринг) је организовао гала пријем у великом здању Дома ваздухопловства у Берлину.Он је затражио да му доведу чехословачког амбасадора Мастног, коме се свечаним тоном обратио:”Дајем часну реч да Чехословачка нема ни најмање основа да се прибојава Немачке.Немачка влада ће и у будућности спроводити политику побољшања односа између две земље.Али Немачка би волела да добије уверавања од чехословачке владе да она због догађаја у Аустрији неће вршити мобилизацију.” 

Мастинг се одмах вратио у амбасаду, разговарао телефоном с` Прагом и кроз један сат дао Герингу чврсто обећање да до мобилизације трупа неће доћи.У исто време, Хитлер је наложио генералу Јодлу да се “енергично приступи припремама за спровођење плана “Грин”, у циљу решавања чехословачког питања”. 

Трећи Рајх је одлучио да као детонатор за уништавање Чехословачке искористи немачку мањину у Судетској области ове земље, коју је предводио пронемачко оријентисани Конард Хенлајн.Он је увек покретао таква питања која ниједна суверена држава у свету не би могла прихватити.Чак и ако би влада у Прагу прихватила неки од захтева, он би одмах одустајао од њега и износио други, још дрскији.У августу 1938. године, Хенлајнова канцеларија је званично саопштила да “Чехе не треба признати за самосталну нацију”.

Енглески амбасадор у Прагу је посебно нагласио да се у интересу мира морају одстранити узроци који изазивају незадовољство националних мањина у Чехословачкој, при чему није важно да ли је то незадовољство оправдано или не.

Енглески амбасадор у Прагу, Базил Њутн је 24. марта 1938. године обавестио Праг да је после аншлуса Аустрије британска влада поново размотрила ситуацију у Централној Европи и закључила да јој је немогуће да преузме на себе обавезе у односу на Чехословачку, изузев оних који проистичу из Повеље Друштва народа. Амбасадор је посебно нагласио да се у интересу мира морају одстранити узроци који изазивају незадовољство националних мањина у Чехословачкој, при чему није важно да ли је то незадовољство правилно или не. 

Истог дана, премијер Чембрлен је говорио у енглеском парламенту о чехословачко-немачким односима и ставу своје владе.Он је изричито нагласио да Британија неће довести своје трупе у борбену готовост, чак иако Француска буде одлучила да испуни своје савезничке обавезе према Прагу. Енглеска се војно неће умешати у разрешавање тог проблема, па макар били повређени територијални интегритет и независност Чехословачке.Све је било јасније да је Лондон спреман да прода чехословачку независност, како се не би замерио Хитлеру. 

Априла 1938. године, у Карловим Варима је одржан конгрес Судетске нацистичке партије, који је затражио аутономију за судетске Немце, реконструкцију Чехословачке владе, и промену њене спољне политике. Изричито се захтевало раскидање уговора са Совјетским Савезом. Паралелно с` тим, Гебелсов пропагандни апарат започео бесомучну кампању против Чехословачке, оптужујући је да представља “совјетску базу у центру Европе”.Тврдило се да су Чехословачки аеродроми стављени на располагање совјетској авијацији. 

Влада је под притиском Хенлајна расписала изборе за 22. мај. Истовремено у Шлезији и Аустрији развијене су у правцу Чехословачких граница четири моторизоване немачке дивизије под командом генерала Рајхенауа, које су наводно вршиле маневре.Када је ово сазнала чехословачка влада је наредила мобилизацију 180 000 резервиста и запоседање свих пограничних утврђења, чиме је благовремено осујећен пуч и изненадан упад немачке војске. Хенлајн је под својом командом у Чехословачкој имао такозвани “Слободни корпус” са око 15 000 људи, организован на принципу “јуришних одреда” у Немачкој. 

Чехословачка армија се сматрала једном од најмодерније опремљених оружаних снага у Европи, и Хитлер се није усудио да прибегне војној интервенцији.Чехословачки генерали су убеђивалаи совјетског амбасадора у Прагу Александровског, да би њихова земља, чак и без ичије помоћи са стране, могла да се одупре Вермархту најмање четири месеца. 

У тренутку када је затегнутост постајала све већа, Пољска влада је, на основу ранијег договора с` Берлином, концентрисала у рејону Тешина, на чехословачкој граници, три дивизије и једну бригаду. 

Владе Велике Британије и Француске затражиле су од Чехословачког председника Бенеша да учини нове уступке Хенлејну, и одустане од даље мобилизације трупа, како би се постигао “праведан договор”.Француски министар иностраних послова Боне, рекао је немачком амбасадору у Паризу Велчеку, да Француска не намерава да изврши своје савезничке обавезе према Чехословачкој, уколико Праг настави са ”непопустљивим држањем”.

Лондон је објавио да лорд Ренсимен има улогу “независног посредника”, који ће предложити “праведно решење проблема”, с којим се Чеси “морају сложити”, чак иако оно за њих буде потпуно неприхватљиво.

Група америчких новинара је 16. марта 1938. године од совјетског министра иностраних послова Литвинова затражила одговр на питање: “Шта ће СССР предузети у случају немачког напада на Чехословачку”.Одговор је био кратак:”СССР ће испунити своје обавезе , уколико то учини и Француска, како је то предвиђено уговором”.Наиме, на инсистирање доктора Бенеша, у уговор између Чехословачке и Совјетског Савеза унета је посебна клаузула, која је предвиђала да ће Москва притећи у помоћ његовој земљи једино под условом да то истовремено учини и Француска.У противном, уговор о узајамној помоћи у случају агресије неке треће земље, не би се примењивао. 

Почетком јула 1938. године, енглеска влада је уз сагласност Француске, упутила у Праг лорда Волтера Ренсимена са великом групом експерата из Министарсва иностраних послова.Лондон је објавио да лорд Ренсимен има улогу “независног посредника”, који ће предложити “праведно решење проблема”, с којим се Чеси “морају сложити”, чак иако оно за њих буде потпуно неприхватљиво. 

Чим је стигао у главни град чехословачке, Ренсимен је затражио од доктора Бенеша да одмах раскине пакт са Совјетским Савезом. Лорд се састао и са Хенлејном и изразио “пуно разумевање” за његиве ”оправдане захтеве”, које би “ипак требало реализовати превасходно политичким средствима”. 

6. августа у Праг је допутовао и амерички амбасадор у Берлину Вилсон, који је упорно инсистирао код Бенеша да се “споразуме с Немачком”, чији руководиоци имају према Чехословачкој “апсолутно мирољубиве намере”. 

У алпском летњиковцу “Бергхофу” одржан је 3. септембра 1938. године састанак Хитлера с Кајтелом, Браухичем и другим генералима Вермархта и Луфтвафе.Разматран је план за инвазију Чехословачке.Требало је до 28. септембра пребацити и развити на граници трупе под видом вршења маневра.Донета је одклука да се у напад крене 1. октобра.Готово у исто време Чембрлен је написао у једном приватном писму:”Баш ме брига да ли ће Судети бити у саставу Рајха или ван њега”.И наравно британски премијер је у том смислу и деловао.Чехословачка влада је прихватила уступке и 6. септембра прихватила готово све захтеве Судетских Немаца. Али Хенлајн је почео да поставља нове захтеве. 7. септембра су избили сукоби у Моравској Острави између полиције и Фолксдојчера. 

Хитлер је 12. септембра, на конгресу Национал-социјалистичке партије у Нинбергу, упутио најоштрије претње Чехословачкој. Говорећи како “Судетски Немци нису сами, већ иза њих стоји велики Рајх, који ће немилосрдно разорити то смрдљиво бољшевичко гнездо”. Чехословачка влада је у Судетској области завела опсадно стање, па је Хенлајн морао да побегне у Немачку. Бојећи се даљег погоршавања ситуације, Бенешова влада је 13. септембра дала аутономију западним и северозападним деловима Чехословачке. 

Али то није задовољило Хитлера, јер је он осетио да му се пружа прилика да потпуно уништи чехословачку државу.Праг је предлагао Судетској партији настављање преговора, а Хенлајн је преко лорда Ренсимена упутио ултиматум Бенешевој влади. Захтевао је да се повуче војска из Судетске области и укине опсадно стање, а заштита реда повери локалним органима. Рок за извршење је износио шест сати. Премијер Чембрлен, подвивши реп, упутио је телеграм Хитлеру с молбом да га Хитлер прими сутрадан 15. септембра да би разговарали о чехословачком питању. 

“Учинило ми се као да сам пао са неба!” узвикнуо је Хитлер када је 14. септембра добио телеграм од Чембрлена у коме је британски премијер изразио жељу да разговара о новонасталој ситуацији. Фирер је одлучио да Чембрлена до крајности понизи и натера га да као просјак дође чак у његову планинску резиденцију, удаљену на стотине километра од Берлина. 

Подрхтавајући од страха, шездесетдеветогодишњи Невил Чембрлен сео је први пут у животу у авион. Летелица га је изручила на Минхенски аеродром, одакле је у пратњи Рибентропа путовао возом до Берхтесгадена, а потом аутомобилом уз планински вијугави пут до "Бергхофа".Једва се од умора држао на ногама када се пео уз стрме степенице да би се поздравио са Фирером, који га је ликујући одмеравао са терасе своје виле.

Британија и Француска су захтевале од Чехословачке да преда Рајху, без спровођења референдума, пограничне области у којима Немци сачињавају више од 50 процената становништва.Посебна међународна комисија би утврдила нову границу између две државе

Разговори су почели одмах. Хитлер је наступио као човек коме је изнад свега стало до “правде”, али ако то “други не уважавају”, он има довољно снаге да проблем реши силом, без одлагања.Када се вратио у Лондон, британски премијер је, машући затвореним кишобраном изјавио:”Стекао сам утисак да је Хитлер човек чијој се речи може веровати”. Чембрлен је 18. септембра позвао у Лондон ради договора француског премијера Едуарда Даладјеа и министра иностраних послова Жоржа Бонеа.Они су издали заједничку англо-француску ноту. Бенешу је ултиматум предао амбасадор Њутн и саопштио му следеће:”Одговор на ноту мора се дати данас, или најкасније сутра, јер у супротном, господин Чембрлен не би био у могућности да посети господина Хитлера, а без договора из Париза све би се завршило”. Овај разговор је вођен 19. септембра у 14 часова. Британија и Француска су захтевале од Чехословачке да преда Рајху, без спровођења референдума, пограничне области у којима Немци сачињавају више од 50 процената становништва.Посебна међународна комисија би утврдила нову границу између две државе.Енглеска и Француска су спремне да гарантују интегритет Чехословачке у новим границама, под условом да Праг раскине уговор о узајамној помоћи са Совјетским Савезом. 

Чехословачка влада се нашла пред свршеним чином.Она је ујутро 21. септембра одлучила да капитулира.Западним представницима је уручена нота у којој се говори, да су Чехословачку изневерили њени савезници и да је она остала усамљена и принуђена да прихвати захтеве изнете у англо-француском ултиматуму.Совјетски амбасадор је одмах уложио протест против “неистина и инсинуација на рачун Совјетског Савеза”, који је званично обавестио Праг да ће се у потпуности придржавати уговора о узајамној помоћи.Међутим, Бенеш је одбио Совјетску помоћ без истовременог ангажовања француских трупа, а француска влада то није желела. 

Догађаји су се одвијали веома брзо и карајње понизно за британско-француску дипломатију.Чембрлен је 22. септембра допутовао у Бад Годесберг на Рајни, где се опет састао са Хитлером.Сматрао је да само предстоји формалност око потписивања споразума, јер су у потпуности сви немачки захтеви прихваћени.Али Фирер је сада изјавио:”Предлози господина Чембрлена више нас, на жалостт, не задовољавају јер морају бити испуњене и територијалне претензије према Чехословачкој и друге две земље, Мађарске и Пољске ... Сем тога нова граница се мора успоставити одмах, колико сутра и ја сам наредио трупама да што пре уђу на свету немачку земљу, коју држи у покорности Чехословачка.” 

Чембрлен се нашао у чуду невиђеном.Није он много марио за судбину Чехословачке, већ за одјек који би у енглеској и француској јавности изазвало прихватање најновијих захтева Немачке”. "Ја то не могу да прихватим” , рекао је он Фиреру , “Уколико Ви наставите са оваквим захтевима, бићу принуђен да се одмах вратим у Лондон не обавивши овај важан посао.И на крају ја бих морао да се вратим у Лондон ради консултација са мојом и француском владом.” 

Наредни састанак одржан је 23. септембра увече.Хитлер је Чембрлену уручио меморандум у коме су изложени његови најновији захтеви.Уз меморандум је приложена и географска карта територије коју би требало одузети Чехословачкој.У пола једанаест увече, стигла је вест да је Чехословачка предузела општу мобилизацију, јер је сазнала да ће трупе Вермархта 24. септембра продрети на њену територију.Чембрлен се поново вратио у Лондон необављена посла и после најновијих консултација са француском владом одлучио је да и по трећи пут у року од четрнаест дана путује у Немачку.Али сада је Хитлер почео да одуговлачи, говорећи како он нема врмена за празна и бескрајна надмудривања, већ да ће цео проблем решити оружјем.У игру се умешао и Мусолини који је успео да “приволи” Фирера за настављање разговора.Нова конференција шефова влада Немачке, Италије, Француске и Енглеске заказана је за 29. септембар у Минхену. 

У међувремену, председник Бенеш је за новог премијера наименовао генерала Јана Сировог, који је руководио општом мобилизацијом у Чехословачкој. 

МИНХЕНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА

Минхенска конференција је одржана 29-30 септембра.Конференцију је отворио Хитлер у 13 часова.Он је најоштријим речима напао чехословачку владу и државу, и рекао, да је одлучио да под свим околностима пошаље трупе 1. октобра у Судетску област.Нико од учесника се није томе супротстављао.Све је унапред било предвиђено.Улогу “неутралног” посредника играо је Мусолини.Хитлер је настојао да се Судети одмах предају Немачкој.Чембрлен је млако стављао извесне примедбе, а на Далајдеа нико није ни обраћао пажњу.Закључено је да се израда завршног документа повери чиновницима, и док су се они консултовали, Хитлер и Даладје су причали анегдоте из првог светског рата, док је Чембрлен казивао разне рибарске згоде

Негде око три сата по подне Хитлер је отишао на ручак, и позвао Химлера и италијанску делегацију.За време ручка хвалио је причљивост Даладјеа и подсмевао се Чембрлену:”Изгубио је Бохемију, и још се хвали да је добар рибар.Треба ставити тачку на време владавине Британије у Европи.” 

Текст је до јутра био готов.Чехословачкој је постављен ултиматум.Удовољени су сви Хитлерови захтеви.Одлучено је да Немци окупирају Судетску област у наредних петнаест дана, а у року од три месеца требало је предати Пољској и Мађарској чехословачке територије на које су ове две земље претендовале. 

Пре одласка у Лондон, Чембрлен је затражио још један пријем код Хитлера.Хитлер га је примио сутрадан у свом приватном стану у Минхену.Потом је Чембрлен из ташне извадио унапред припремљен текст на пола куцане стране и предложио да га њих двоје потпишу, како би се “ојачале његове позиције у Лондону”. Хитлер се без икаквог натезања сагласио. 

Када је Чембрлен изашао из авиона на Хестенски аеродром код Лондона, извадио је из џепа папир и почео да маше окупљеним новинарима:”Ово је мир за наше поколење.Ја сам вам донео мир”. 

А у Немачкој Хитлер је Рибентропу овако објаснио карактер тог документа:”Ах, немојте то да схватате сувише озбиљно.То је обичан комадић хартије, који нема никакав значај”. 

Када му је уручен минхенски ултиматум, председник Бенеш, је одлучио да поднесе оставку. Председник Бенеш је сматрао да је све узалудно и касно, мада пажљива анализа тадашњег односа снага показује да уопште није у праву.Трећи Рајх је у то време имао 47 дивизија.У операцији “Грин” против чехословачке требало је да ангажује 39 дивизија.Чехословачка је располагала са 45 дивизија, од тога је њених 37 дивизија већ било на положају и спремно за пружање отпора агресору.И СССР је у областима које су биле близу Чехословачке развио 30 дивизија.Иначе у случају потребе чехословачка је могла да има преко 2 милиона људи под оружјем.Њено оружје и борбена техника су се убрајали у најмодерније у Европи.Ваздухопловство је имало 1582 авиона, копнена војска је имала 469 тенкова и око 5700 топова и минобацача свих калибара (од тога 2175 тешких топова).Чехословачке западне границе су биле изузетно утврђене.Тадашњи немачки министар наоружања Алберт Шпер, пише у својим мемоарима, да је немачке генерале фасцинирала непробојност чехословачких пограничних утврђења и бункера. 

Општу мобилизацију Чехословачка је извршила за непуних шест дана јер се огромна већина становништва јављала добровољно најближим јединицама.По мишљењу многих историчара, Минхен је за Хитлера представљао само блеф, јер он у то време није смео да се усуди да започне рат.То су касније потврдиле и многи немачки генерали и политичари. 

После Бенешове оставке, на место председника је дошао Емил Хаха, под чијим је руководством Чехословачка доживела потпуни распад и окупацију.Немачка је почетком октобра окупирала Судетску област, а 2. октобра Пољска је заузела Тешинску област.На основу такозване арбитраже у Бечу, Мађарска је 2. новембра добила право да окупира јужне делове Словачке и Закарпатску Украјину.Словачка је 14. марта 1939. године прогласила Независну Државу Словачку на челу са Јозефом Тисом. 

Хитлер је и даље био незадовољан.У ноћи између 14. и 15. марта 1939. године позвао је председника Хаха и новог премијера Хвалковског да хитно дођу у Берлин.Чим су ушли у његов кабинет поднет им је ултиматум: да се без икаквог отпора дозволи улазак Вермархта у остатак Чехословачке.Преплашени Хах и Хвалковски су пристали да потпишу уговор, којим се “судбина чешког народа и земље предаје у руке Фирера и немачког Рајха”.Немачке трупе су ушле у Праг 15. марта. 

Из дневника Еве Браун, може се закључити да су Енглеска и Француска продале намерно Чехословачку да би Трећи Рајх усмериле на Исток и иницирале немачко-совјетски сукоб, отклањајући тако опасност од себе, и рачунајући на извлачење профита из исцрпљујућег рата на бескрајним просторима Совјетског Савета.