Грчка Врховна команда и грчка влада будно су пратиле пребацивање немчких трупа у Румунију.Када је бугарска влада 1. марта приступила Тројном пакту и дозволила немачким дивизијама да уђу на њену територију, било је јасно да ће Немци извршити напад на Грчку.То је натерало грчку Врховну команду да изврши прегруписавање својих јединица, па је према Бугарској концентрисала Источно-македонску армију од шест дивизија и Британски експедициони корпус од две и по дивизије, ради одбране Метаксове линије, а према Албанији је поставила Западно-македонску и Епирску армију од 15 дивизија да у заједници са југословенском Трећом армијом униште италијанске снаге.

И поред тешке ситуације у северној Африци британски Генералштаб је одлучио да у Грчку пошаље око 70 000 војника, махом из Аустралије и са Новог Зеланда.На челу корпуса се налазио генерал Харолд Вилсон.

Истовремено са нападом на Југославију, левокрилни 18. корпус немачке 16. армије прешао је 6. априла бугарско-грчку границу и напао Метаксову утврђену линију.И поред Немачке надмоћи, посаде грчких утврђења су се храбро бориле два дана.Ситуација на левом крилу постала је, међутим, веома опасно када су немачке тенковске и моторизоване дивизије прешле преко југословенске територије и стигле у долину Дојранског језера, где су обишле Метаксову линију.

Западномакедонска армија је 6. априла предузела офанзиву у Албанији и успела да заузме предње италијанске положаје, али је 8. априла била приморана да стане због пораза југословенских снага у Македонији и дубоког продора немачких снага правцем Велес-Битољ-Лерин, чиме је био угрожен леви бок британских снага на положају од Кајмакчалана до Олимпа, као и десни бок и дубока позадина грчких армија у Албанији.

Немачке снаге су продужиле напад и 9. априла су ушле у Солун.Пошто је тиме одсечена Источномакедонска армија, њен комадант био је приморан да потпише капитулацију свих својих снага источно од Вардара и да нареди да се обустави ватра и на утврђеним Метаксовим линијама.

Грчка Врховна команда је зато наредила повлачење преосталих снага на положаје јужније од албанске границе и Олимпа.У току 17. и 18. априла немачке снаге су сломиле отпор грчких снага код Олимпа, а затим прешле у гоњење да би избиле у равнице Тесалије.

Стање грчких јединица бивало је сваким даном све теже.Да би Епирској и Западномакедонској армији пресекли одступницу на југ, Немци су упутили моторизоване снаге и у Западне области Грчке, што је изазвало капитулацију Епирске армије 21. априла. Краљ и влада су 23. априла побегли из земље.Настављајући наступање, Немци су од 21. до 23. априла разбили британске снаге код Термопила и наставили напредовање ка Атини, коју су заузели 27. априла.

На Коринтски залив Немци су 26. априла врло вешто и брзо извели падобрански десант.После заузимања Коринта, они су 29. априла избили на јужну обалу Пелопонезу.Упркос великој противничкој надмоћи у ваздуху, Британски експедициони корпус је успео да до 1. маја евакуише око 53 000 војника и да их пребаци већим делом у Египат, а мањим на Крит.

ОПЕРАЦИЈА "МЕРКУР"

Крит је у то време представљао врло важну стратегијску базу одакле је британска авијација могла да бомбардује нафтоносна поља код Плоештија у Румунији и немачко-италијанске комуникације на Балкану и Средозомном мору. Немци су решили да Крит заузму ваздушним десантом а да извесне снаге упуте преко мора.У том циљу Хитлер је 15. априла потписао директиву број 28 о спровођењу операције "Меркур".Крит је тада бранило око 30 000 британских и 11 000 грчких војника.

Операција "Меркур" је представљала једну од најодважнијих ваздушно-десантних операција у другом светском рату.Немачка врховна команда се одлучила за коришћење десантног ваздухопловства због тога што су њене базе биле удаљене од Крита само 120-140 километара, што је у потпуности одговарало радијусим лета луфтвафиних авиона.За пребацивање трупа употребљено је 55 транспортних авиона Ју-52 и 60 теретних планера.Немцима је из ваздуха подршку пружала Осми ваздухопловни корпус са 430 бомбардера и 180 ловаца.План је предвиђао да се на острву прво заузму три аеродрома и на њих спусти главнина десантних јединица.На источни део Крита требало је да се искрца италијанска морнарица.Немачко тешко наоружање и тенкови превожени су бродовима, а који су кренули у десант истовремено кад и авијација.

Немачки десант на Крит је почео 20. маја после трочасовног напада авијације.Иако су Немци првог дана успели да спусте 8000 падобранаца, њихов је положај био веома неповољан, јер су претрпели велике губитке, а нису освојили ниједан аеродром на који би се могли спустити транспортни авиони са појачањем.Тек следећег дана они су појачали падобранце и успели да заузму аеродром код Канеја на који су почели да пристижу транспортни авиони са брдским јединицама.На мору је британска флота 21. маја уништила један немачки конвој који је преносио трупе и материјал, док је други конвој 22. маја напала и приморала да се врати.Генерал Александар Лер је наредио да 23. маја сва расположива авијација нападне енглеску морнарицу у водама Крита.Непрестани удари из ваздуха принудили су Британце да повуку своју флоту која је овде претрпела велике губитке: потопљено је 6 разарача и 4 крстарице, а озбиљно су оштећена 3 бојна брода, 1 носач авиона, 3 крстарице и 8 разарача.Немци су коначно успели да на Крит пребаце јединице ваздушним путем, па је 25. маја на Криту било 18 000 немачких војника.Изложени сталним нападима немачке авијације и нападима искрцаних јединица, Британци су били приморани да се евакуишу. Немци су 1. јуна заузели Крит и заробили 5000 британских и око 10 000 грчких војника.У операцијама око Крита, од 20. маја до 1. јуна, Британци су укупно изгубили три крстарице и шест разарача, док су један носач авиона, два бојна брода, шест крстарица и седам разарача били оштећени.Погинуло је 1751 британски војник, 6553 је рањено.Немци су на Криту имали 2071 погинулих, 1888 несталих и 2594 рањених.

Изузев неколико мањих јединица, које су евакуисане с Британцима, била је заробљена цела грчка војска.Италијани су за седам месеци рата у Грчкој имали око 90 000 погинулих и рањених војника.Немци су изгубили око 10 000 војника.Укупни британски губици у Грчкој су износили око 20 000 војника и знатан број бродова.

Немачке ваздушно-десантне јединице су на Криту постигле велики успех.Било је то изненађење за цео свет.Претрпеле су, међутим, тако огромне губитке, да се Немци у току целог рата нису више усудили да употребе велике ваздушно-десантне јединице за извршење маневра у непријатељској позадини.

У Берлину је Хитлер, 17. јула 1941. предајући одликовање генералу Студенту, комаданту падобранских јединица у нападу на Крит, рекао: „Крит је доказао да су дани падобранских јединица прошли.Смисао употребе падобранских јединица је у изненађењеу.Они су са Критом престали да буду изненађење“.

За годину дана и малим напором немачке оружане снаге су потпуно потчиниле југоисточну Европу.Берлин је сада могао да покрене своју ратну машину према Совјетском Савезу.