ПРВА ПОБЕДА ВЕРМАРХТА НА РАЈНИ

Увече 6. марта 1936. године војници једне немачке дивизије кренули су на вежбу.Пре тога старешине свих батаљона добиле су запечаћене коверте на којима је писало: Отворити у случају појаве француске војске.У зору нарденог дана, јединица је без икаквог отпора продрла на територију демилитаризоване Рајнске зоне.Версајским уговором Немачкој је било забрањено да шаље трупе у ову зону, преко које је водио најкраћи пут до Рура, срца њене индустрије.Рајнска област је окупирана за само неколико часова. 

Тачно у подне заказана је седница Рајха.Фирер се обратио посланицима:”Дух Версајског уговора је уништен ... У Европи се мора успоставити нови поредак ... Ја се свечано заклињем да Немачка тежи да живи у миру са европским државама, особити са нашим суседина на Западу.Ми немамо никаквих територијалних претензија у Европи! Немачка никада неће нарушити мир!” Потом је Хитлер понудио Француској и Белгији потписивање пакта о ненападању на 25. година. 

Француска је збуњено и конфузно примила прву Хитлерову победу.Њен традиционални савезник Енглеска заузела је капитулантски став.Винстон Черчил у првој књизи своји мемоара сматра да би Француска без ичије помоћи могла да спречи окупацију Рајнске демилитаризоване области да је мобилисала стотинак својих дивизија и ваздухопловство, које се сматрало једним од најјачих у Европи.Али Француска то није учинила јер су њени политичари и генерали прихватили линију попуштања.

”Дух Версајског уговора је уништен ... У Европи се мора успоставити нови поредак ... Ја се свечано заклињем да Немачка тежи да живи у миру са европским државама, особити са нашим суседина на Западу.Ми немамо никаквих територијалних претензија у Европи! Немачка никада неће нарушити мир!” 

ОСОВИНА БЕРЛИН –РИМ-ТОКИО 

Италијански министар иностраних послова гроф Галеацо Ћано, иначе Мусолинијев зет, посетио је Берлин крајем октобра 1936. године.Ћано је Хитлеру уручио копије тајних докумената које је италијанска обавештајна служба украла из Министарства иностраних послова Велике Британије.Радило се о 32 документа из досијеа “Немачка опасност”.Хитлер је просто побеснео када је прочитао како британски амбасадор у Берлину оцењује његову владу као скуп опасних авантуриста. 

У извештају који је поднео влади у Риму, Ћано је на следећи начин препричао главне предлоге и мисли Хитлеровог излагања:”Хитлер је изјавио да постојећем савезу између демократских држава треба супротставити савез који предводе наше две земље ... Треба прећи у офанзиву”. Немачко-италијански уговор је потписан у Берлину 25. октобра 1936. године.У њему су се стране-потписнице договориле да кординирају акције у Шпанији, да разграниче интересне сфере на Балкану и Подунављу и усагласе своју политику у осталим светским питањима. 

У говору који је одржао 1. новембра 1936. године у Милану, Мусолини је први пут употребио израз “Осовина Берлин-Рим”, позвавши и остале европсе земље да се сврстају у тај “мирољубиви блок”.Немачка и Јапан су закључили 25.новембра 1936. године “антикоминтерновски пакт”, усмерен против Совјетског Савеза.Обе стране су потписале акт у којем стоји да ће у случају рата са СССР-ом сарађивати на војном, политичком и привредном плану.Мусолини је потписао приступање “антикоминтерновском пакту” у новембру 1937. године.То исто ће касније урадити владе Шпаније, Финске, Румуније, Бугарске, држава Манџукоу, Данске, Словачке и НДХ. 

“Антикоминтерновски пакт” нашао је на прећутно одобравање западноевропских влада, јер су у њему виделе оно чему су оне и тежиле, да се Немачка усмери на Исток.



ЧЕМБРЛЕН 

Долазак Невила Чембрлена на чело енглеске владе означио је заокрте у британској политици према Немачкој.Догађаји који су се збивали у Француској и Шпанији су све више забрињавали Британце.Наиме у Француској је дошла на власт влада Народног фронта, предвођена социјалистом Леоном Блумом, што је у Лондону оцењено као корак даљој бољшевизацији Европе.Честе антирарне демонстрације милиона радника, многобројни штрајкови, левичарске јавне манифестације узнемирили су делове енглеског друштва.Немачка је у очима британске владе све више изгледала као природни савезник против комунизма. 

Велики противник ма какве сарадње са Хитлером био је Винстон Черчил.Черчил се у својим мемоарима подсмева Невиловим покушајима да обузда Хитлера. 

Невил Чембрлен је имао као главни циљ стишавање Хитлера, рачунајући да ће то успоставити западну безбедност.Крајем јесени 1937. британски кабинет је одлучио да пошаље у Немачку лорда Едуарда Халифакса, министра без портфеља у Чембрленовој влади.Хитлер је примио Халифакса 19. новембра 1937. године у својој планинској вили у Оберсалцбургу.Халифакс је рекао Хитлеру да је Енглеска спремна да се договори с` Немачком о свим кардиналним питањима.Он је предложио да се у Европи формира антисовјетски блок, који би сачињавале Немачка, Велика Британија, Француска и Италија. 

Водеће западне државе су све више испољавале благонаклоност према Берлину и тиме му пружале могућност да се све осионије понаша на европској позорници.