Сваке године је 8. новембра “Биргербројкелер” у Минхену пун је старих другара нацистичке партије.Они славе успомену на пуч 1923. године, када је Хитлер са својим ударним трупама упао у огромну пивницу у Розенхајмерштрасе да би на политичком заседању објавио националну револуцију.Врхунац годишње прославе је био говор који би Хитлер држао сваке године, у којем је имао обичај да помиње славну прошлост странке и да предвиђа благодети које ће националсоцијализам донети Немачкој и свету.

Новембра 1939. је, међутим изгледало да Хитлер неће моћи да изврши ову обавезу.Он је имао других брига.Неколико недеља пре тога изадао је наређење да се 12. новембра изведе велики напад на Западу.Његови генерали озбиљно су се противили овом плану; ни издалека нису биле завршене припреме.Хитлер је, међутим, хтео да истера своје.Али када су 7. новембра временски извештаји постали неповољни, одлучио је да помери датум напада.Деветог новембра је требао да донесе одлуку о новом датуму. 

Између послова, ипак је успео да стигне у Минхен.Према уобичајеном ритуалу требао је да почне са говором у пола девет увече и да говори све до десет.Ипак, Хитлер се у пивници појавио у осам часова, у осам и десет већ је започео свој говор кој није трајао ни читав сат.Окружен телесном гардом напустио је салу уз гласне узвике “Зиг-хајл!”.Пожурио је на станицу да стигне на специјални воз који је у пола десет кретао за Берлин. 

Сала је још увек била пуна гужве и узбуђења, када је у 21:20, десет минута после Хитлеровог одласка, експлодирала бомба одмах иза подијума за говорнике где је Хитлер стајао.Погинуло је седам нацистичких ветерана, а десетине их је рањено.Било је више него јасно да је Хитлер био мета ове експлозије. 

За експлозију је био оптужен Георг Елзер, по занимању столар.Приликом претреса нађени су разни оптерећујући предмети; експлозив за бомбе, значка комунистичке партије, папири са именима фирми за продају оружја и муниције и разгледницу “Биргербројкелер”.На саслушању које је обавио Гестапо, Георг Елзер је признао да је подметнуо бомбу, али је остао при изјави да је само он одговоран за атентат.Ни од кога није добио наређење и нико му није помагао.Када је Химлер прочитао записник, узвикнуо је:”Који је идиот ово написао?”.Никако није могао да поверује да је Елсер сам извршио атентат, и био је убеђен да британска тајна служба стоји иза овога.Ово резоновање је послужило немачкој пропаганди да да изговор за Службу безбедности која је само дан после овог догађаја киднаповала два британска агента на холандској територији у близини Фенлоа.Требало је да се одржи суђење из којег би  веома јасно испало да су стране силе употребиле Немца Елсера да уклоне Хитлера.То суђење би, међутим, могло да се одржи тек после рата.Елсер, као и два британца, мајор Стивенс и капетан Пејн Бест, затворени су у једном логору, где су по Химлеровом наређењу пажљиво поступали са њима, да би сваког тренутка могли да се појаве на великој позорници. 

Касније после рата, 1969. године, сарадник немачког института за савремену историју др. Антон Хох је дошао до закључка да је Елсер сам извршио атентат, без икаквог наређења и помоћи. 

Када су нацисти увидели да је игра изгубљена, убили су Георга Елсера 9. априла 1945. године у концентрационом логору Дахау, “по врховном наређењу”.