На тајном саветовању немачког генералштаба, 23. маја 1939. године, одржаном у Рајхсканцеларији, разматран је план напада на Пољску, шифровано назван “Вајс”. Хитлер је тада рекао:”Данцинг уопште није објекат због којег све ово предузимамо. За нас се овде ради о проширивању територије на Исток ... ”. Када су припреме за напад ушле у завршну фазу, сазвао је 23. августа у Оберсалцбургу ново тајно саветовање највиших војних и политичких руководилаца. Хитлер је објаснио да Енглеска и Француска неће бити спремне за рат још најмање две године, а њихове вође су “кукавице и ништаци”. Они ће се ограничити на вербалне претње, али се неће усудити да прискоче у помоћ Пољској. Пољска влада се сама одрекла совјетске помоћи, тако да са те стране нема опасности. 

Немци су одлучили да напад на Пољску почне изненада и моћним ударима, односно да се прибегне “муњевитом рату”. Рат је требало окончати у само једној кампањи. План је предвиђао да се моћним тенковским и другим моторизованим снагама, уз подршку авијације истовремено задају два удара, из Источне Пруске, и са југа из Шлезије и Словачке. Циљ је био да се главнина пољских трупа опколи, разбије и уништи западно од реке Висле и Нарева. Овај задатак је поверен двема новоформираним Групама армија, “Југ” и “Север”. 

Групу армија “Југ” су сачињавале 14, 10. и 8. армија са укупно 33 дивизије (4 тенковске, 4 лаке и 2 моторизоване).Најснажнија је била 10. армија која је нападала на правцу Ченстохов – Варшава. Групом армија “Југ” командовао је генерал-пуковник Герд Рундштат. 

Група армија “Север” састојала се од 3. и 4. армије са укупно 21 дивизијом, укључујући ту 2 тенковске и две моторизоване. Она је добила задатак да југозападним правцем напредује ка Варшави. Овом групом армија командовао је Федор (Теодор) фон Бок. Њему је било поверено да уништи противничке трупе у такозваном “Пољском коридору”, а потом да се споји са северним крилом Групе армија “Југ”. 

Крајем августа 1939. године, на западним границама Немачке била је развијена Група армија “Ц” са укупно 31 дивизијом. Од тога се на првој линији налазило само 11 дивизија без иједног тенка. У резерви ове групе стајало је 17 дивизија. Међутим, када је започео рат, Група армија “Ц” је повећана на укупно 43 дивизије, али је снага њеног ваздухопловства знатно заостајала за француском и енглеском авијацијом. 

Непосредно пред рат, Пољска је преживљавала тежак период. Пољска је у то време производила 1,5 милиона тона челика, нешто мање од милион тона гвожђа, 38,5 милиона тона каменог угља, пола милиона тона нафте и знатне количине олова и цинка. Она је имала развијену тешку (посебно металуршку), електротехничку, хемијску, текстилну индустрију ... 

Догађаји који су следили у другој половини августа 1939. године, принудили су Пољску владу да 23. августа изда наредбу о општој мобилизацији и развијању трупа према границама са Немачком. Међутим до 1. септембра у бојну готовост су доведене само 33 дивизије са укупно 840 хиљада војника и официра. То је представљало тек 60% од мобилизационог плана ове земље. Даља мобилизација вршена је у првим данима рата и под непосредним ударима немачке авијације. Према овом плану оружане снаге је требало повећати на 1,5 милион људи. 

План пољског Генералштаба предвиђао је стварање на границама са Немачком и Словачком својеврсне завесе, састављене од јединица шест пољских армија, “Модлин”, “Поможје”, “Лођ”, “Краков”, “Познањ” и “Карпати”, као и од оперативне групе “Нарев”. Армија “Пруси”, оперативна група “Вишкув”, и још један део снага, налазили су се у резерви трупа првог ешалона. 

Пољско ратно ваздухопловство је располагало са 824 апарата, али је од тога у борбама могло да се користи само 407 авиона, и то углавном домаће производње (бомбардери П-37 “Лос”). И оклопне јединице пољске армије биле су скромне и бројчано и по квалитету, 220 лаких и 650 средњих тенкова. 

Хитлер је 22. августа позвао комаданте копнене војске, ратног ваздухопловства и ратне морнарице у своју вилу у Бергхофу да приме наређења. Вече пре тога, радио је јавио: Влада Рајха и Совјетска влада сагласиле су се да закључе споразум о ненападању. ”Сад сам сатерао Пољску тамо где сам хтео”, рекао је Хитлер. За време ручка генерали и адмирали били су ипак мање ратоборни него што се Хитлер надао. Зато је Хитлер још једанпут устао да им јачим гласом улије храброст: ”Затворите срца за самилост! Јачи има право! Потребна је велика храброст! Пољска мора да буде уништена! Чак ако избије рат на Западу, уништење Пољске остаје примарно ... Даћу пропагандни повод за почетак рата. Није битно да ли је веродостојан или није. Победника после не питају да ли је говорио истину. Кад се започиње и води рат, најважнија је победа”. 

Следећих дана су се тенкови и велики транспорти трупа кретали према граници Немачке. У луку слободног града Данцига, упловио је немачки бојни брод “Шлезвиг-Холштајн” у ”пријатељску посету” 



ПОПОДНЕ У БЕРЛИНУ 

У петак 25. августа Хитлер је написао писмо Мусолинију. Био је радостан, успео је да са Совјетским Савезом закључи споразум о ненападању и желео је то да саопшти италијанском вођи: “На немачко-пољској граници смо већ недељама у стању приправности. Само ноћас је јављено о двадесет једном граничном сукобу. Данцинг је окружен пољским трупама. Нико под овим околностима не може да каже шта доноси следећи час. Могу само да вам кажем да постоји граница испод које ни под којим условима не могу да одступим”. 

Следећег дана 26. августа требало је да почне рат против Пољске. 

Хитлеру је већ био најављен његов преводилац Паул Шмит, који се дан раније вратио са Рибентропом из Москве. Трбало је да Хитлеру преведе неколико редова из говора британског премијера Чембрлена у Доњем дому, и британског министра спољних послова Халифакса у Горњем дому у којима су коментарисали совјетско-немачки споразум о ненападању. Хитлер је био изненађен одлучношћу Британије. У 13:30 часова, Хитлер је позвао британског амбасадора, сер Невила Хендерсона, у Рајхсканцеларију. Хендерсон се састао са Хитлером који му је у присуству Рибентропа и Шмита изнео “последњи предлог” о споразуму између Немачке и Британије. 

“Немачка ће се супротставити свим средствима стању на нашој источној граници. Чембрленов говор у Доњем дому намерава да одржи овакво стање. Али његов говор би могао да проузрокује рат, крвавији од онога 1914-1918. Немачка сада не би морала да се бори на два фронта, споразум са Москвом гаранција је тога”, рекао је Хитлер Хендерсону. 

Хендерсон је реаговао тако што је саопштио да ће Британија испунити своје обавезе према Пољској. Разговор је трајао укупно један час. 

У међувремену, у Рајхканцеларију је стигао италијански амбасадор Атолико. Требало је да донесе Мусолинијев одговор на планове у вези рата са Пољском. Амбасадор је дошао празних руку, па је Рибентроп добио налог да позове италијанског министра спољних послова Ћана. Али ни то није успело. 

Било је већ три поподне. Требало је да се изда наређење трупама за напад на Пољску. Атолику је било речено да може да иде. Напетост је расла из минута у минут. Одједном су се отворила врата од салона и на прагу се појавио Хитлер, био је мало блед али веома миран. Театрално је наредио:”Фал Вајс”. Било је 15:02 часова. Немачка војна машина је почела да се креће пуном паром, у Берлину се примећивала повећана војна активност. Биле су прекинуте међународне везе са Британијом и Француском. Ускоро је затим стигла вест да су Пољска и Британија закључиле споразум о међусобној сарадњи. 

Шмит, који је био у хитлеровој близини када је стигла вест, написао је у својим мемоарима како је Хитлер после читања те вести дуго седео за столом и гунђао. У 17:30 позван је француски амбасадор Кулондре. Оно што је рекао Кулондреу, било је исто оно што је рекао и британском амбасадору, “на нове пољске провокације биће одговорено силом”. Кулондре је такође одговорио да ће Француска помоћи Пољској ако ова буде нападнута. Хитлер је затим напоменуо да не зависи од њега када ће Немачка и Француска да зарате, после чега су се поздравили и разишли. 

Затим је поново дошао Атолико, он је донео Мусолинијево писмо које су тог дана тако нервозно сви очекивали. Дуче је написао:”Ако Немачка нападне Пољску, а сукоб остане локалног карактера, Италија ће подржати Немачку ... Ако свезници Пољске изврше напад на Немачку, мислим да није добро да ја прузмем иницијативу за ратне операције, имајући у виду садашње стање италијанских војних припрема ... Наша интервенција могла би да уследи одмах, уколико нам Немачка одмах да ратни материјал и сировине ... Приликом сусрета са вама рат је био предвиђен за 1942. годину”. 

Ово писмо је било ударац за Хитлера. Леденог израза Хитлер је слушао Атолика и рекао да ће брзо одговорити на писмо. Хитлер је тада рекао:”Италијани су исто тако непоуздани као и 1914. године”. 

Шмит је затим изашао у ходник кроз који су шетала војна лица. Одједном се појавио фелдмаршал Кајтел који је журно изашао из хитлерове собе, пише даље Шмит у својим мемоарима. Чуо сам га како узбуђено прича са својим ађутантом и при том сам чуо следеће:”Наређење за напад мора одмах да се опозове”. 

Фон Форман је био позван код Хитлера, речено му је било да одмах мора да потражи врховног команданта копнене војске фон Браухича. Када је фон Браухич стигао око 19 часова, дочекали су га као спасиоца. Хитлер му је саопштио да се трупе морају вратити на полазне положаје.”Треба ми времена за даље преговоре”, рекао је Хитлер. У Источној Пруској су са тешкоћом задржали трупе 1. армијског корпуса под командом генерала фон Клајста. 

Берлин је мало одахнуо. Успоставњене су опет међународне телефонске везе са Британијом и Француском. Али то вече стигле су вести о паљевини немачких имања на пољској граници. У округу Розенберг у Западној Пруској изгорела је штала сељака Рајнхарда Брифеа и кућа удовице Марте Цербовски. То су урадили Пољаци, јавила је немачка полиција. На пољској страни су јавили да је пољска гранична патрола дошла у сукоб код Пелте (Источна Пруска) са Немцима. О сличним окршајима јављено је и са границе Шлезије. 

Дане који су следили Хитлер је хтео да искористи како би за тај рат добио што бољи дипломатски положај. На Западу се постављало питање, постоји ли још нека могућност да Хитлер постане мало попустљевији и да се Пољска наговори на усупке? Нови Минхен више није долазио у обзир, јер су и Француска и Британија биле спремне да испуне своје обавезе према Пољској. 

Француски премијер Даладје, први је одговорио на хитлерову “мировну понуду”. Увече 26. августа, дошао је амбасадор Кулондре са писмом у Рајхсканцеларију.”Писмо је племенито”, рекао је Хитлер, "али Пољаци су глуви за мирољубиве опомене јер имају пуну подршку Британаца. Бескорисно је преговарати са Варшавом. Пољаци ће да искористе време за мобилизацију и држаће Данцинг у својим рукама”. 

Вритански амбасадор сер Невил Хендерсон се вратио у Берлин 28. августа са званичним одговором. Хитлер се, по Хендерсону, није понео неразумно. У европским главним градовима завладао је известан оптимизам. Хитлер ће можда да преговара са Пољском. Мусолини га је подстицао. Када је пољска влада дала до знања да ће 29. августа објавити општу мобилизацију, француски и британски амбасадори у Варшави су се залагали код владе да одложи тај акт. 

Хендерскон је поново дошао код Хитлера 29. августа да би чуо његов одговор на британску ноту. Хитлер је стварно био спреман да преговара, али под условом да се у Берлину 30. августа појави опуномоћени пољски изасланик, који ће немачкој предложити прихватљива решења. Париз и Лондон су упозорили Варшаву да учини све како би се избегли сукоби. Реаговање Варшаве је било да се тешко може угодити Хитлеровим затевима. 

У поноћ 30. августа Хендерсон је дошао код Рибентропа и рекао му да Немачка и Пољска требају дипломатским каналима да започну разговоре и да се за време разговора Немачка уздржи од војних подухвата. Рибентропа је обузео бес. Он је из ташне извадио документ у којем је била формулисана “велика понуда” Пољској. Затим је рекао:”Пољски преговарач је одбио да се појави. Термин за преговоре је прошао”. 

Следећег дана 31. августа 1939. године, Хитлер је у 13:30 издао наређење да се Пољска нападне у рано јутро 1. септембра. Целог тог дана Лондон и Париз су још покушавали да наговоре Пољску да ипак пошаље изасланика. 

Поподне је пољски амбасадор Липски затражио пријем код Рибентропа. Када га је Рибентроп упитао за пуномоћ и одговор на немачке захтеве, Липски му је саопштио да нити има пуномоћје, нити су му званично познати захтеви. Рибентроп је завршио разговор. То је био последњи дипломатски контакт измећу Немачке и Пољске. 

Касно увече припреме за напад су биле у пуном јеку. Амбасадори Британије и Француске сазнали су шта је стајало у 16 тачака “велике понуде” који су Немци упутили Пољској, јер су мало раније биле објављене на немачком радију. 

И Риму се, пошто је 1. септембра стигла вест о новом рату, грозничаво форсирала идеја о новој мировној конференцији. Лондон је још једном у ноћи између 31.августа и 1. септембра покушао да наговори Пољску да пошаље свог изасланика у Берлин. Међутим, у 4:35 ујутро почео је рат. 



НАПАД НА РАДИО СТАНИЦУ ГЛАЈВИЦ 

Алфред Хелмут Наујокс је од 1931. године био члан СС. Десетог августа 1939. године требало је да се јави свом главном шефу, тридесетпетогодишњем Рајнхарду Хајдриху, СС-групенфиреру и шефу Гестапоа у Служби сигурности. Када је Наујокс стигао у канцеларију добио је наређење од Хајндриха: ”Ваш задатак гласи; ићи ћете са СД-Сондеркомандом од пет или шест људи за Глајвиц. У одређено време, које ће вам још бити саопштено, исценираћете тамо напад на радио-станицу. Треба да се изазове утисак да су тај напад извршили Пољаци ... Да ли сте разумели задатак?... Ви дакле цивилно путујете за Глајвиц, лозинка је “конзерверн”. Њом ћете се јавити локалном шефу Гестапоа Хајнриху Милеру који ће вам дати ближе инструкције. Радио станицу треба да држите толико дуго колико је потребно да један Немац на пољском језику може да одржи говор пред микрофоном. Тај Немац биће вам стављен на располагање у Глајвицу". 

Око 6 година касније, почетком 1945. године Наујокс је са гомилом важних докумената обавештајне службе пребегао и предао се савезницима, тј. јединици која је била подчињена фелдмаршалу Монтгомерију. Али, ипак, Наујокс је изведен пред нинбершки суд где је дао следећи исказ: 

“Отпутовао сам у Глајвиц и јавио се Хајнриху Милеру. Милер је у мом присуству разговарао са једним човеком који се звао Мелхорн, о плану за гранични инцидент. План је требало да изврше Немци у јачини од једне чете. Милер је рекао да ће му бити стављено на располагање 12-13 осуђених криминалаца. Они би требали да обуку пољске униформе, а њихове лешеве требало је оставити да леже на месту окршаја. Да би се то извршило, криминалци би требали да добију смртоносну инекцију од лекара који је за то добио Хајндрихово наређење. Осим тога требало је да им се задају ране ватреним оружјем”. 

Међутим, неки моћници су омогућили Наујоксу да под необичним околностима 1946. године побегне из затвора. Има индиција да су у читаву ствар били умешани прсти Алена Далеса. 

У Глајвицу је Наујокс чекао телефонски позив из Берлина. Поподне, 31. августа најзад је чуо Хајндрихов глас: ”Задатак извести вечерас у осам часова". Затим је Наујокс отишао код Милера и рекао му да му вечерас пошаљу човека у близини радио-станице. Када су донели затвореника, он је још био жив, али није био при свести. Те вечери било је само неколико људи у згради Радио Глајвица. Ноћног портира и неколико техничара брзо су онеспособили ударцима пендрека. Нешто касније становници Глајвица су се запрепастили када је нестало музике са њихових апарата и чуо се глас: ”Овде пољска радио-станица Глајвиц”. Три до четири минута се чуо глас који је на пољском и немачком псовао немачку владу и позивао на ослободилачку борбу. Пуцајући на све стране Наујокс и његови људи су напустили зграду. 



ХИТЛЕРОВ ГОВОР У РАЈХСТАГУ 

1.септембра 1939. године у 10 часова Хитлер је одржао говор пред посланицима у Рајхстагу: 

“Моја мирољубивост и моје бескрајно стрпљење не смеју да се побркају са слабошћу, а још мање са кукавичлуком! ... Ови догађају су се ноћас опет поновили. Пошто се недавно у једној ноћи догодио 21 гранични инцидент, ноћас их је било 14, од тога три озбиљна, ја сам одлучио да са Пољском говорим истим језиком којим се она служи већ месецима према нама ...Наредио сам авијацији да се при нападима ограничи на војне објекте ... Мој цео живот тек од сада припада мом народу. Не желим да будем ништа друго, него први војник Трећег Рајха! Зато сам опет обукао униформу која ми је била најсветлија и најдрагоценија. Нећу да је скинем пре него што победимо или тај крај нећу доживети ... ”