НЕМАЧКЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ И ВОЈНА ДОКТРИНА 

Иако ослабљена у Првом светском рату, Немачка је уз помоћ америчких и британских зајмова брзо обновила своју привреду и већ 1938. године заузела друго место у индустријској производњи у свету, одмах иза САД. Енглески и амерички капитал уложен у обнову и изградњу војно-привредног потенцијала и наоружања Немачке, износио је 20 милијарди златних марака.Иначе укупна сума немачких зајмова за привредне инвестиције достизала је 31 милијарду златних марака. 

Далеко највећи део немачке индустрије био је пребачен на војни колосек.Земља се припремала за вођење тоталног рата.Због тога се сматрало да је за такав “подухват” недовољно само два милиона возила, колико је Немачка имала у лето 1939. године.Значајни проблем су представљале сировине из увоза, особито гвожђе и нафта.Резерве гвоздене руде увезене из Шведске износиле су 9 милиона тона, а циљ је био да се до 1940. године повећају на 15 милиона тона.Концерн “ИГ Фарбениндустри” и друга хемијска предузећа су у својим рафинеријама добијали годишње око 2,5 милиона тона синтетичког моторног горива.Отварани су нови рудници гвожђа, олова, бакра и других метала, па ипак су сировине из увоза представљале веома велику ставку преко 50% потреба. 

Нацистичко руководство је извукло поуке из првог светског рата када је Немачка остала без хране и дословно гладовала.Због тога је настојала да створи довољне резерве најважнијих животних намирница.У јесен 1939. године, земља је располагала са 6,5 милиона тона жита, са 500-600 хиљада тона масти и прехрамбеног уља, са милион и шестошездесет тона шећера, као и резервама кромпира за годину дана.Сви ови производи могли су да задовоље потребе становништва од 4-8 месеци.Становништво се снабдевало намирницама путем потрошачких бонова, чиме је могла да се врши контрола и штедња у исхрани. 

Убрзано су се градиле и проширивале старе фабрике авиона, тенкова, топова и других врста наоружања.Крајем јуна 1939. године, државни савет одбране размотрио је проблем тоталне мобилизације људства.Према подацима који су изнети на тој седници, у целој земљи је било 43,5 милиона становника способних за рад.Од тога би у редовима Вермархта требало да буде 7 милиона мушкараца и 250 хиљада жена, а у привреди и у другим ванпривредним делатностима, 19,2 милиона мушкараца и 17,1 милион жена.Такође је планирано да се у разне послове укључе мушкарци старији од 65 и деца од 13-14 година. 

Национал-социјалистичка странка је сачињавала кичму Немачке државе.Хитлер је тврдио да је она крајем 1937 године имала више од 25 милиона чланова и сарадника. 

Немачка војна доктрина је била вођење “муњевитог рата”, уз масовну употребу авијације, оклопних, моторизованих и артиљеријских снага.Она је сматрала да на правцима главних удара треба постизати најмање троструку надмоћ над противником у живој сили и борбеној техници, као и потпуну доминацију у ваздуху.Одлучујућу улогу је играо фактор изненађења. 

У августу 1939. године копнене снаге Немачке бројале су 2,7 милиона, а резервна армија око милион људи.Од тога је 70 524 лица отпадало на кадровске и резервне официре.Копнена војска је располагала најмодернијим наоружањем, чија је количина знатно превазилазила број војника. 

Око 40 процената дивизија Вермархта било је моторизовано. 

Тенковске снаге биле су на почетку сврстане у дивизије, од којих се свака састојала од тенковске бригаде (324 тенка), моторизоване бригаде, мотоциклистичког батаљона, артиљеријског пука, моторизованог извиђачког батаљона, ловачког противавионског дивизиона, инжиљеријског батаљона, батаљона везе, као и од позадинских служби.Тенковске јединице Вермархтапретежно су се састојале од лаких тенкова Пз-1(Pz-I) и Пз-2(Pz-II), који се нису нешто нарочито показали у шпанском грађанском рату, јер их је лако уништавала противникова артиљерија.И наоружање им је било доста скромно.Први модел тенка је имао само два митраљеза, а други митраљез и топ калибра 20 mm.Али 1939. године Вермархт је почео да добија веће количине средњих тенкова Пз-3(Pz-III) и Пз-4(Pz-IV).Тако да је од 3 195 оклопних возила, половна отпадала на средње тенкове. 

У тренутку избијања другог светског рата Луфтвафа је имала око 4 095 авиона, од којих је 3 646 било у пуној борбеној готовости.Највећи број бомбардера сачињавали су Хе-111, До-117, Ју-88.Обрушавајућих бомбардера Ју-87 било је 366, а број ловачких авиона око 1000 апарата, претежно Бф-109Е.Било је још 613 извиђача (До-17, Хш-126, Хе-46, Хе-45), 525 транспортна авиона (Ју-52) и 167 хидроавиона. 

Крајем 1939. године Луфтвафа је имала 373 хиљаде ваздухопловаца. 

Морнарица Трећег Рајха руководила се доктрином адмирала Карла Деница, који је још 1937. године припремао план за уништавање британске флоте.Он и његове присталице су форсирали даљу изградњу подморница.Планирано је било да до краја 1939. године у водама Атланског океана оперише најмање 300 подморница, које би као од шале могле да потапају не само ратну, већ и трговачку противничку флоту.Трећи Рајх је у ратној и трговачкој морнарици знатно заостајао за Енглеском и Француском.Укупна тонажа британске ратне флоте прелазила је седам, а француска три пута немачку флоту.У ратној морнарици Немачке налазило се око 160 000 људи.Укупна флота под командом адмирала Редера имала је 2 бојна брода, 2 тешке и 3 џепне крстарице, 6 лаких крстарица, 22 ескадрона разарача, 15 разарача и 57 подморнице.У изградњи је било још 35 ратних бродова. 

Хитлер се 1. септембра обратио посланицима Рајхстага следећим речима:”Више од шест година сам посветио стварању немачких оружаних снага.У том периоду утрошено је преко 90 милијарди рајхсмарака на војску, која сада држи примат у свету у погледу количине и квалитета оружја.Она је такође далеко боља него 1914. године.”



ИТАЛИЈАНСКЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ И ВОЈНА ДОКТРИНА 

Мусолини је био мајстор пропаганде.Он је често употребљавао крилатицу како има “осам милиона бајонета”, што је било само формално тачно.Наиме, 1939. године Италија је имала 8,8 милиона мушкараца старих од 18 до 55 година, од којих су 7,2 милиона представљали војне обвезнике.Али сви војни обвезници не могу да носе униформу, јер је неопходно да један део њих ради у индустрији, пољопривреди, администрацији и у разним другим инфраструктурама. 

Италијанска армија је у лето 1939. године имала 753 хиљаде војника и официра.Копнена војска је представљала главнину оружаних снага Италије.Она се делила на трупе стациониране у домовини и на колонијалне снаге.У домовини се налазио 450 хиљада људи, сврстаних у 67 слабо комплетираних дивизија – 58 пешадијских, 2 тенковске, 2 моторизоване и 5 алпских.Колонијалне трупе су у својим редовима имале доста локалног становништва, али је командни кадар сачињавани готово искључиво од Италијана.Око 223 хиљаде ових војника било је груписано у многобројне пешадијске бригаде. 

Оклопне јединице су представљале најслабију страну Мусолинијеве војске.Она је укупно имала 450-500 лаких тенкова.Ниједном у току рата Италија није имала ни један тенк који би се бар приближно могао мерити са тенковима других зараћених страна.Нешто боља ситуација била је у артиљерији, мада у току другог светског рата италијанска индустрија никада није производила више од 200 топова месечно.Италија до 1940. године готово да није имала противавионске топове. 

Дучеова пропаганда је тврдила како њени ратни авиони држе највећи број светских рекорда у брзини лета постављеним на многобројним локалним аеромитинзима.Већина ових рекорда је измишљена, а чак и да нису, борбене особине италијанских авиона су биле толико слабе да од свега овога у рату нису имали велике користи.Додуше, италијанска бомбардерска авијација је могла у много чему да се мери са енглеском и немачком, али је знатно заостајала у наоружању.На почетку рата италијанско ваздухопловство је бројало 2 802 апарата – 390 бомбардера, око 690 ловаца, 354 извиђача и 197 авиона поморске авијације.Али само 1690 авиона је било спремно за борбене акције. 

Ратна морнарица је располагала са 4 бојна брода, 22 крстарице, 128 разарача и минополагача, и 105 подморница.Али и поред бројности, по борбеним особинама италијанска морнарица је била инфреиорна у односу на енглеску и француску.Већина од 105 подморница су чиниле патуљасте , са ниским борбеним и маневарским способностима које им нису дозвољавале да ноћу изводе операције.Крајње лош је био и командни морнарички кадар, што је још више погоршавало ситуацију. 

Италијани су од Немачке преузели доктрину “муњевитог рат”, мада за то нису имали ни борбених средстава ни кадрове, ни психолошки припремљену војску. 

Италијом је руководила фашистичка партија која је 1937. године имала око 2 милиона чланова.Италијанска индустрија се развијала веома спорим темпом.Италија је била принуђена да увози око 80 процената најважнијих сировина потребних за производњу наоружања.Посебно је оскудевала у црним, обојеним и ретким металима. 

Ако се изузме китњаста реторика фашистичких вођа, Италија у другом светском рату није представљала неку озбиљнију војничку силу. 

ЕНГЛЕСКЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ И ВОЈНА ДОКТРИНА 

Поред политичке и моралне кризе, Велику Британију је у то време поново захватила и економска криза.Обим њене производње смањен је за 7 процената , што је довело до отпуштања готово 2 милиона радника. 

Енглеска војна доктрина била је неодвојиво повезана са заштитом и поширењем британске владавине и колонијалних интереса.То је подразумевало поуздану контролу поморских путева. 

Уочи избијања другог светског рата, на енглеској политичкој сцени у редовима владајуће врхушке, формирале су се две групације.Једну је предводио Невил Чембрлен, и она је сматрала да је главни противник Британије у ствари СССР.Зато је свим силама требало настојати да се створи било каква коалиција са Немачом, Италијом и Француском против њега, или да се сама Немачка уз подршку Лондона усмери на Исток. Друга групација предвођена Винстоном Черчилом је сматрала да је најопаснији британски противник Немачка и да треба склопити савез са СССР, да би се она уништила. 

Енглеска се првенствено спремала за рат на мору и у ваздуху.У лето 1939. године, Велика Британија је имала 1 662 000 војника и официра.Од тога се у Британији налазило 270 000, у Индији 210,7 хиљада, у Канади 67,3 хиљада, у Аустралији 58,7 хиљада, на Новом Зеланду 4,8 хиљада, у Јужној Африци 24 хиљаде, у афричким колонијама 19 хиљада, у Египту и Судану 7,5 хиљада. 

Морнарица је представљала најјачи род британске војске.У њеном саставу се налазило 15 бојних бродова и крстарица, 7 носача авиона, 64 крстарице, 184 разарача, 45 миноловаца и 58 подморница.На носачима виона налазило се око 500 авиона. 

У априлу 1939. године Велика Британија је располагала са 1456 борбених авиона, од тога 536 бомбардера.У прекоморским земљама налазило се још 435 авиона.Окосницу ловаче авијације сачињавали су авиони типа спитфајер, харикен и бленхејм, који су се равноправно носили са немачком авијацијом. 

Тенковске јединице Велике Британије су се углавном састојале од лаких возила. 



ФРАНЦУСКЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ И ВОЈНА ДОКТРИНА 

Француску привреду захватила је нова криза почетком 1938. године.Њена укупна индустријска производња опала је у односу на прдтходну годину за 7,5 процената.Унутрашњу ситуацију у земљи карактерисало је даље заоштравање класне борбе између капиталиста и комуниста на челу са Морисом Торезом. 

Под утицајем победе у првом светском рату развијала се француска војна доктрина.Војни теоретичари и руководиоцио ове земље нису много марили за велики напредак у развоју моторизованих јединица, тенковских и ваздухопловних трупа у Немачкој, САД, СССР ... Они су сматрали да ће и будући рат имати позициони карактер, као и предходни, па су тежиште стављали на конструисање и производњу противтенковских и противавионских оружја.Такође су запостављали усавршавање система везе, посебно командовање трупама радиопутем. 

Париз је сматрао да ће предсојећи рат дуго трајати и да је зато неопходно створити савезничку коалицију држава.Поред Француске, Енглеске, Пољске, Холандије и Белгије, они су озбиљне наде полагали и у државе Мале антанте, Југославију, Чехословачку и Румунију, па и у Грчку и у Турску.Такође су рачунали и на подршку САД. 

Схватање да ће рат трајати дуго, одразио се и на изградњу многобројних утврђења и одбрамбених линија на источној граници Француке и дуж њених морских обала.Тако је на заједничкој граници са Немачком изграђена Мажиновљева линија у дужини од 351 km са готово непробојним системом утврђења и бункера. 

Доктрина пасивне одбране произилазила је из концепције везане за постојање непрекидног одбрамбеног фронта и ватрених преграда, што је запостављало одбрану у дубини, маневрисање резервама и коришћење брзих механизованих трупа и примену заобилазних маневара.Самим тим офанзивне акције сопствених снага су практично игнорисане, односно предвиђене су само у завршним победоносним фазама рата. 

Занимљиво је да француска војна мисао није озбиљно рачунала ни на масовну употребу авијације, мада се у овој земљи великим темпом развијала производња модерних авиона.Искључива предност је давана копненим снагама, а посебно пешадији.Сви остали видови војске требало је да садејствују са њом и да јој помажу у вођењу борбе. 

Пред немачки напад, Француска је располагала са око 14,5 хиљада топова и минобацача, 3100 тенкова (углавном лаких модела), 3335 борбених авиона од чега су ловци сачињавали 36%, извиђачки авиони 25%, а бомбардери 39%.Морнарица Француске је била веома добра и била је на четвртом месту у свету.Она је располагала са 7 бојних бродова, једним носачем авиона, са 38 разарача, 19 крстарица, 25 миноловаца и 77 подморница. 

Уочи избијања рата Француска је представљала у привредном и војном потенцијалу велику силу.Али њено политичко и војно руководство нису били на нивоу историјског задатка.До које мере су владали неслога и неповерење, чак и у самој влади, показује овај случај.Начелник Генералштаба Гамлен, поднео је 23. августа 1939. године извештај Савету за националну одбрану о стању у војсци.Извештај је био доста шкрт и у њему су намерно прећутани многи елементи који су приказивали стварно стање ствари и садржали низ важних војних тајни, јер је седници присуствовао министар иностраних послова Жорж Боне.После седнице, Гамлену се обратио премијер Даладје:”Правилно сте учинили када сте се суздржали да говорите о неким слабостима француске војске, јер би већ сутрадан Хитлер сазнао сваку вашу изговорену реч”.Боне је сматран немачким човеком у влади.Сличне пронемачке линије су се придржавали и многи генерали и адмирали, Петен, Веган, Кастелно, Дардан ... 



АМЕРИЧКЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ И ВОЈНА ДОКТРИНА 

Још пре првог светског рата САД су припадале светског групацији коју је предводила Велика Британија. 

Брзо нарастање од даљег ширења фашизма у Европи и Азији, нарошито после потписивања “антикоминтернског пакта”, после инвазије Аустрије и Чехословачке, изазвало је расцеп у владајућим круговима САД.Образовале су се две групације, које су се тешко завадиле око питања: каква је спољна политика најбоља за САД? Једна коју је предводио председник Рузвелт видела је опасност по САД у даљем ширењу нацизма.Ова групација крупног капитала водила је ка даљем зближавању са Великом Британијом и Француском као и на привлачењу Совјетског Савеза у исту групу.Друга групација је завхтевала верност ранијој америчкој политици тј. девизи “слободне руке”, одбацујући могућност да се ступа у било какве савезе са европским државама.Ова линија је изражавала интересе индустријских и финансијских кругова који су били тесно повезани са немачким, италијанским и јапанским капиталом.На пример, компанија америчког индустријског магната Форда, финансирала је, технички и технолошки опремила и кумовала оснивању 1938. године немачке аутомобилске куће “Фолксваген”. Америчка компанија “Џенерал моторс” држала је 100 процената акција у “Опелу”, тада највећем европском произвођаћу аутомобила. 

Рузвелт је 15. априла 1939. године упутио опширну поруку Хитлеру и Мусолинију, захтевајући од њих да му пруже уверавања да неће оружано напасти ниједну од тридесет и једне земље, које је таксативно набројао. 

После заузимања Судетске области од стране Немачке, Американци су донели одлуку да модернизују оружане снаге и у том склопу произведу 10 000 борбених авиона.Среином 1939. године у САД је било око 9,5 милиона незапослених радника, па су нове војне наруџбине биле равне “поклонима Божић Бате”.За сам годину дана војне инвестиције у овој земљи порасле су за 55 процената.Велика пажња је почела да се придаје научно-истраживачком раду и стварању нове борбене технике. 

Постоје одређени докази који потврђују да је америчкој индустрији одговарало да рат у Европи дуго траје, јер би тиме ојачала своје економске, војне и политичке позиције. 

Према броју становника и размерама територије, САД су 1939. године имале смешно малобројну армију – укупно 544,7 хиљада војника и официра.Штавише у склопу регуларних трупа било је само 190 хиљада људи, остатак су чинили Национална гарада (200 хиљада) и ратна морнарица са 154,7 хиљада људи. 

На почетку другог светског рата САД су располагале са око 427 ратних бродова.У првој књизи својих мемоара, Винстон Черчил даје овакве податке о величини америчке флоте на дан 3. септембра 1939. године: 15 бојних бродова, 5 носача авиона, 13 матичних бродова за хидроавионе, 18 малих крстарица, 18 великих крстарица, 99 разарача, 7 топовњача, 10 минополагача, 26 миноловаца ... Поморске снаге САД су биле подељене на Атланску и Тихоокеанску флоту: Обе ове флоте су располагале са око 300 морнаричких авиона.Главне базе америчке ратне морнарице налазиле су се у Норфолку (Атлански океан), Сан Диегу (Тихи океан) и у Перл Харбуру (Хавајска острва). 

Уочи другог светског рата САД су имале 1576 борбених авиона, али је индустрија добила налог да у скорије време произведе још 5,5 хиљада летелица.Главну ударну снагу њиховог ваздухопловства представљао је тешки бомбардер Б-17 назван “Летећа тврђава”.Главна слабост се изражавала у недовољном броју и лошем квалитету ловачких и јуришних авиона, који су поприлично заостајали за Немачким, Руским и Енглеским ловачким авионима. 

САД су заостајали и у артиљерији и у тенковима.Преовлађивали су лаки тенкови, док су оклопна возила средњих тежина почела да се граде тек 1939. године. 



ЈАПАНСКЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ И ВОЈНА ДОКТРИНА 

И Јапан је прихватио немачке погледе на будући рат, али је настојао да их прилагоди специфичностима Далеког истока и Пацифика.Јапан је пре свега пошао од искуства из руско-јапанског рата 1905. године и релативно лаких и брзих победа у Кини.Зато је првенство дао изненадним нападима од којих противник неће моћи да се брзо опорави. 

У својој ратној политици, јапански кругови су се ослањали на крупне оружане снаге.Како су се журили да почну да остварују своје планове, тако су убрзавали изградњу и наоружавање војске.Тако је Јапан 1938. године под оружјем имао 1 500 000 војника, од којих је око 800 000 било у Кини.Међутим опремање војске је било отежано, јер индустрија није могла довољно брзо обезбеђује нову опрему војсци јер је Јапан највише од свих великих сила био зависан од увоза војне опреме из иностранства. 

Када су напали америчке војне базе крајем 1941. године, Јапанци су под оружјем имали 2 400 000 војника.Јединице су биле добро обучене.Обука се заснивала на строгој дисциплини која се заснивала на жртви и оданости Цару и својој држави.Зато је јапански војник био издржљив и решен да се бори до краја.Наоружање и опрема нису били на завидном нивоу.Недостајало је тешке и модерне артиљерије, а тенкови су били застарели. 

Као острвска земља, Јапан је посебну пажњу придавао рату на мору.Имали су добру ратну флоту са преко 250 ратних бродова, која је представљала главну војну снагу јапанског царства.Располагали су са десет носача авиона, на којима је било око 600 авиона.Била је то велика снага јапанске војске са којој се у првим годинама рата тешко која сила могла супротставити. 

Апетити Јапана у овом делу света су били превелики.Када су започели ратне походе, морали су да развуку своје дивизије на великом простору, а самим тим су, објективно, умањили изгледе за остварење својих политичких циљева рата. 



СОВЈЕТСКЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ И ВОЈНА ДОКТРИНА 

Совјетски Савез је у други светски рат ушао са офанзивном доктрином у којој је јако била наглашена улога маневра брзих коњичких и пешадијских дивизија, уз подршку оклопно-механизованих и ваздухопловних снага.Творци Совјетске ратне доктрине били су Фрунзе, а затим маршал Тухачевски, Блихер, Шапошников и други.Многи војни руководиоци још из времена револуције и грађанског рата су страдали у Стаљиновим чисткама између 1936-1938. године. 

У складу са својом доктрином Совјетски Савез је изградио крупне оружане снаге и припремио државну територију за дуготрајно ратовање.Копнена снага је била бројчано највећа, што је одговарало потребама одбране совјетске државе.Иако су неки војни стручњаци сматрали да је коњица изгубила свој смисао у времену брзог развоја технике, совјетско руководство је ипак сматрало да улога коњице неће бити умањена у предстојећем рату.За разлику од других армија великих сила, СССР је задржао коњицу коју су прилагодили употреби у новим условима. 

У Црврној армији је у очи рата биле посебно бројне оклопно-механизоване јединице.Недостатак тих јединица је био у томе што оклопне јединице нису организоване у армије и што се закаснило са производњом и увођењем у наоружање тенкова Т-34 и КВ, за које се убрзо пказало да су они били неђу најбољим тенковима у рату. 

Уочи рата совјетска ваздухопловна индустрија је могла да произведе до хиљаду авиона месечно.Окосницу снага су чинили модерни авиони типа “јак” и “миг”, али их на почетку рата није било довољно. 

Поморске снаге нису биле ни велике, ни потпуно савремене.Совјети су укупно имали 220 ратних бродова, од чега је била најјача подморничка флота са 168 подморница. 

Совјетско руководство је посебну пажњу обратило припремању становништва за одбрану земље.Совјетска армија је сваке године обучавала преко 500 000 војника, тако да је СССР у време немачког напада 1941. године имао око 30 милиона обучених војних обвезника.Када је рат почео Црвена армија је имала око 220 дивизија са преко четири милиона војника.