Комунистичка партија Немачке предлагала је свим демократским снагама да се уједине у “Антифашистичку акцију” и "зауставе даљу експанзију фашизма".Међутим, руководиоци социјал-демократске партије Немачке одбијали су заједничко иступање са комунистима.Нацистичка странка је на изборима добила преко 6 милиона гласова и по броју гласача заузела друго место после Социјал-демократске партије. 

На изборима за председника државе (рајхпрезидента), марта и априла 1932. године била су два кандидата, генерал-фелдмаршал Паул фон Хинденбург и Хитлер. Хитлер је добио 11,3 милиона гласова, а у другој тури 13,4 милиона гласова, а Хинденбург 18,6 милион гласова и постао председник државе.У јуну 1932. године на изборима за Рајхстаг, за нацисте је гласало 13,7 милиона гласача.Нацисти су тада добили 37,4 %, од укупног броја гласова. 

Хинденбург је понудио Хитлеру 13. августа 1932. године да постане потпредседник владе (вице-канцелар).Али Хитлер је ту понуду одбио речима:”Национал-социјалистичка радничка партија ући ће у владу само ако се мени повери положај канцелара и ни под каквим другим условима” – ставио је до знања Хинденбургу.Под притиском индустријалаца стари фелдмаршал је за премијера именовао генерала Курта фон Шлајхера, као привремену и прелазну личност.За то време, као одговор национал-социјалистима, комунисти су организовали на стотине демонстрација и митинга широм земље и подстакли многобројне штрајкове. 

У новембру 1932. године Хитлерова партија је изгубила око 2 милиона гласова.Са добијених 11,7 милиона гласова нацисти су остали иза Комуниста и Социјал-демократа.И да парадокс буде већи, управо после ових избора Хитлер је постао рајхканцелар.Пораст утицаја комуниста страшно је забринуо немачке и међународне кругове, пожуривао их је да што пре реше питање завођења “чврсте руке”.Двадесет водећих немачких индустријалаца и банкара упутило је 19.новембра петицију председнику Хинденбургу, захтевајући да се за канцелара постави Адолф Хитлер.У дому индустријалца Емила Кирдорфа, 7. јануара 1933. године су се састали Хитлер, Хес и Геринг са водећим привредним и финансијским магнатима.Тада је коначно решено да се Хитлер постави за рајхканцелара.Хинденбург је 28.јануара 1933. године затражио Шлајхерову оставку и мандат за састав нове владе поверио Хитлеру. 30. јануара 1933. године Хитлер је постао рајхканцелар.Све се одвијало по савршеном плану.У новој влади нацисти су у почетку добили само три места: положај канцелара, министра унутрашњих послова (Вилхем Фрик) и министра без портфеља (Херман Геринг).Истина Геринг је у исто време постао и рајхкомесар ваздухопловства и министар унутрашњих послова највеће немачке покрајине – Пруске.И сви остали министри у хитлеровој влади су мање или више симпатисали нацизам. 

Водећи представници индустријског и финансијског капитала Немачке лично су дошли 30. јануара у Хитлеров кабинет да би му честитали избор за канцелара.Али било је и оних, истина у мањини, који су се противили Хитлеровом избору.Међу њима је био и некадашњи Хитлеров саборац Ерих Лудендорф.Он је 1. фебруара упутио писмо Хинденбургу:”Наименовавши Хитлера за рајхкомесара, Ви сте предали нашу немачку отаџбину једном од највећих демагога свих времена.Ја вам свечано предсказујем да ће тај човек сурвати нашу државу у провалију, да ће навући на нашу нацију неописиву несрећу.Будућа поколења ће вас проклињати за оно што сте урадили” 

Паљење Рајхстага је послужило нацистима да започну терор против свих демократских снага у земљи.Од око 300 хиљада чланова Комунистичке партије, њих 150 хиљада је ухапшено и одведено у логор.Немачка полиција је пронашла и ухапсила 3. марта 1933. године генералног секретара КП Немачке Ернеста Телмана и одвела га у логор где ће он остати све до 18. августа 1944. године када је убијен. 

Увече 31. јануара и првих дана фебруара, комунисти, социјал-демократе и разне друге организације организовале су демонстрације и митинге против Хитлерове владе.Социјал-демократе су одбијале сарадњу са комунистима и држали су се тактике “чекати и видети”, што ће убрзо омогућити нацистима да их заједно са целом левицом разбију и ставе ван закона. 

Само два дана по доласку на власт, Хитлер је затражио да се свим средствима искорени комунизам у земљи.Геринг је 2. фебруара у читавој Пруској забранио све митиге и штрајкове које би организовала комунистичка партија.Хинденбург и Хитлер су 4. фебруара потписали декрет који се уопште забрањују сви скупови које не организује нацистичка партија.Убрзо су забрањене све партије изузев Национал-социјалистичке. 

Нацисти су тражили повод да би се коначно обрачунали са свим демократским снагама у земљи.Јосеф Гебелс је предлагао да се исценира атентат на Хитлера, али се од тога одустало.Херман Геринг је добио задатак да смисли и изведе неку крупну провокативну операцију.Он је организовао паљење зграде Рајхстага, које су извршили његови људи.Догодило се то у ноћи 27. и 28. фебруара 1933. године.Нацисти су одмах оптужили комунисте да су организовали пожар.Још док је зграда горела Хитлерова влада је издала саопштење о пожару, о томе да га је “изазвао двадесетчетворогодишњи комуниста Ван дер Либе” као и да је читава ствар “организована у сарадњи немачких комуниста и међународне бољшевичке агентуре”.Затим је ухапшен руководилац бугарских комуниста Георги Димитров који се у то време налазио у Берлину.Сутрадан је Геринг изјавио да је паљење рајхстага било само почетак, и да су комунисти намеравали да запале све јавне зграде, као и музеје, фабрике, хотеле... 

У Лајпцигу је од 21. септембра до 23, децембра 1933. године вођен судски процес поводом паљења Рајхстага.Главни оптужени је био Георги Димитров.Суђење је изазвало огромно интересовање у Немачкој и у свету.Димитров је успео да докаже своју невиност и да под притиском демократске јавности буде ослобођен из затвора.Он ће из Берлина отпутовати за Москву , где ће ускоро постати генерални секретар Коминтерне и остати на том положају све до њеног распуштања 1943. године. 

Паљење Рајхстага је послужило нацистима да започну терор против свих демократских снага у земљи.Од око 300 хиљада чланова Комунистичке партије, њих 150 хиљада је ухапшено и одведено у логор.Нацистичка полиција је пронашла и ухапсила 3. марта 1933. године генералног секретара КП Немачке Ернеста Телмана и одвела га у логор где ће он остати све до 18. августа 1944. године када је убијен. 

5. марта 1933. године одржани су избори за Рајхстаг.Више од половине гласача, око 22 милиона, изјаснило се против нациста, од чега су комунисти добили око 5 милиона.Али Хитлер није хтео да преда власт.Он и Геринг су наредили да се пониште мандати свих комунистичких посланика и да се они одмах похапсе. 

У априлу исте године образована је тајна полиција Гестапо.Она је проглашена за највишу полицијску власт и имала је карактер политичке полиције.Од 1936. на челу Гестапоа се налазио Хајнрих Химлер.Он је иначе од 1929. био и шеф СС (Schutzstaffeln) одреда. 

Химлерови СС одреди одиграће одлучујућу улогу у обрачуну са врхушком СА одреда под командом Ернеста Рема.Ремове снаге су са 500 000 у 1933. години повећане на 4 милиона у 1934.години.Рем и његови најближи сарадници су се толико осилили да су покушали да спроведу деобу власти са Хитлером.Средином 1934. године избили су немири у СА одредима у Берлину, Хамбургу, Франкфурту, Дрездену, Есену, Дортмунду ... Руководиоци СА на челу са Ремом су покушали да искористе ситуацију за своје циљеве.Узнемирени Хитлер је допутовао у Есен да би се састао са Крупом и затражио његов савет.Када је савет добио одмах је одлетео у Минхен одакле је издао наређење за ликвидирање руководства СА.У ноћи 30.јуна 1934. године, названој “ноћ дугих ножева”, као и 1. и 2. јула одиграо се крвави обрачун са вођама СА. 

Нацистичка влада је реорганизовала и поново оживела контраобавештајну службу Министарства војске – Абвер.На челу Абвера налазио се адмирал Вилхелм Канарис.Абверу је главни циљ био да се бави обавештајним и контраобавештајним радом.У том послу он је тесно сарађивао са шпанском, јапанском и италијанском обавештајном службаом. 

Увођењем “Закона о општој војној обавези” Хитлер је потпуно анулирао једну од најважнијих одредаба Версајског мировног уговора којим се то изричито забрањује Немачкој.Одмах после тога је донет “Закон о одбрани Рајха”.Председник Рајхбанке Јалмар Шахт постављен је за Генералног опуномоћеника за војну привреду, односно имао је задатак да што пре привреду земље преведе на војни колосек.У прве три године Хитлерове владавине пуштено је у погон више од 300 војних фабрика. 

Хитлер је у почетку на јавним иступима и дипломатским разговорима уверавао свет да се Немачка наоружава једин да би била у стању да се брани и да зажтити европске државе од “бољшевичке опасности”. 

Председник Немачке Хинденбург је умро 2. августа 1934. године и на његово место нико није изабран, јер је Хитлер практично приграбио сву власт у земљи.Уједно је постао и врховни комадант оружаних снага. 

Копнене снаге Немачке порасле су 1935. године на 300 хиљада људи, што је троструко више од броја који је дозвољавао Версајски мировни уговор.Заједно са ваздухопловством и морнарицом Хитлер је те године под оружјем имао 900 хиљада људи.Уопште узев, Немачка је средином 1935. постала респективна војна сила.