Велики успеси, које су за кратко време постигли немачки ратни бродови против британског транспорта на Атлантику, натерали су немачку команду да понови и појача овакве нападе. Надали су се да ће, настављањем и појачањем таквих напада, задати још теже ударце британским трговачким бродовима и тако погодити противника у најосјетљивије место. За наставак рата ништа није било за Британију важније од редовног и издашног снабдевања из прекоморских крајева.

У то време немачка бродоградилишта су завршила бојни брод Бизмарк (Bismarck), ремек дело ондашње бродоградње.Он је већ недељама вршио пробне вожње и увежбавање посаде у Балтичком мору, па је убрзо био спреман за акцију.

Већ 19. априла 1941. британски флота је добила обавештење да је Бизмарк, у пратњи лаких снага, примећен на пловидби према северу.Одмах су знатни делови британске флоте послати у прогон, али нису ништа пронашли.Заправо, овај извештај је био погрешан, јер Бизмарк тада још није испловио.Али, у страху и бризи „велике су очи“.

Немачка команда брижљиво је спремала нови напад на Атлантику.Увече 18. маја 1941. испловили су из Гдањска бојни брод Бизмарк и тешка крстарица Принц Еуген. На Бизмарку се налазио комадант оперативне флоте адмирал Литјенс (Lutjens).Већ раније испловило је седам бродова за снабдевање, који су заузели одређене положаје у норвешким заливима и на пучини Атлантика.Мањи извиђачки бродови послати су напред да би преко радија извештавали о кретању британских бродова.О свему је вођено рачуна и све је добро припремљено.Већ 20. маја прошли су немачки бродови у пратњи три разарача кроз Категат (Kattegat), пловећи према северу.То је било истог дана када су немачки падобранци почели напад у Средоземљу на острвo Крит.Наредног дана британски адмиралитет је био обавештен да су неки немачки ратни бродови прошли Категат.

Одмах је обавештен адмирал Тоуви (Tovey) који се налазио на положају комаданта домовинске флоте, заменивши од 1. децембра адмирала Форбса који је преузео другу дужност.Ова вест о пролазу немачких бродова тешко је забринула комаданта флоте.

Који су то немачки бродови који плове према северу и која је њихова намера, то Британци нису знали. Адмирал Тоуви је одмах затражио податке од шефа обавештајне службе и добио извештај, да је, највероватније, један од примећених бродова заправо Бизмарк. Адмирал Тоуви је сазвао састанак са вишим официрима флоте који је трајао два сата.На пространим столовима биле су распоређене велике карте северног Атлантика и све могуће комбинације су детаљно размотрене.Од размотрених претпоставки најопаснија им се чинила она о покушају пробоја немачких бродова на Атлантик. Зато је одлучено да се поступи као да непријатељ жели да изврши баш ову намеру.Случај је хтео да је то баш и била намера немачких бродова.

Као што су Немци и очекивали, време је нагло почело да се мења. Ветар је постајао све јачи, а тешки, густи облаци прекрили су небо. Врхови норвешких планина завили су се у густу маглу. Видљивост је била све слабија. То је било баш оно, што су немачки команданти и желели, надајући се да ће под заштитом слабог времена бродови успети да продру на Атлантик. Следећег дана журили су се према северу. Тај дан је прошао мирно, а и следећа ноћ. Затим су обишли Исланд са севера и 23. маја прошли су кроз тзв. Дански пролаз, то јест подручје између Исланда и Гренланда. Разарачи и транспортни бродови остали су у Норвешкој, а велики бродови пробијали су се сами према Атлантику. Примили су радио-депешу од адмирала Карлса, немачког обалног команданта северне зоне, о успешним немачким борбама за Крит, с намером да се то саопшти посадама ради подизања духа на почетку ове вратоломне акције.

Док су немачки бродови настављали пловидбу, време се и даље стално погоршавало. Облаци су се спустили посве ниско, а ветар је почео да дува још јаче. До сада је све ишло добро и по плану. Заштићени овако лошим временом, немачки бродови још увек нису били опажени. Британска команда је још увек мислила да се Бизмарк налази у Норвешкој, а он је већ био надомак пучине Атлантика.

Извиђачки авиони, који су били разаслани из британских аеродрома над угрожено подручје, нису могли ништа да примете. Зато је командант аеродрома Хатстон на Оркнејским острвима, који је био искусан официр, одлучио да лично извиди норвешке заливе.Уз највећу опасност, по веома ветровитом времену, узлетео је и докопао се норвешке обале где је нашао лепо време. Надлетио је Корстфјорд и, на своје запрепаштење, опазио да је залив празан. То је значило да су немачки бродови испловили.

Немачка је ескадра несметано настављала свој пут према пучини Атлантика. У зору 23. маја 1941. оба велика немачка брода заобишла су Исланд са севера и наставила вожњу брзином од 25 миља на сат. Ветар је још увиек био јак, а облаци су постали још гушћи. Видљивост је била врло слаба, а пучину је покривала јака магла, тако да се видело једва на 200 метара. Немци су били одушевљени, јер боље време нису могли ни пожелети.

У британској флоти, која је прошлу ноћ испловила, грозничаво су очекивали вести. Али никакви подаци нису долазили. Прошло је пре подне, а још увек никаквих вести. Поподневни сати вукли су се у бесконачност, а још увек ништа. Спустила се и вечер. Прошло је већ 24 сата откада је британски извиђачки авион открио да је норвешки залив празан.

Ситуација је била све лошија што је време више одмицало, јер је тиме опадала вероватноћа да ће се пронаћи непријатељски бродови. Они су се могли кретати у стотину разних праваца, пловећи разним брзинама, могли су бити на толико разних места да се није могло унапред претпоставити подручје где их треба тражити. Време је и даље пролазило и већ је 30 сати било од њиховог одласка. Они су већ могли превалити и 700 миља.

Преостала је још нада да се ухвате при продору у Атлантик. Ту су они морали ипак проћи кроз одређена подручја и премда су и та била велика, онде су постојале јаке патролне линије. Британске крстарице, одређене да чувају ове пролазе, попуниле су своје залихе горива на Исланду и већ су биле на својим положајима. Свака од њих требала је да  надзирате ширину од око 80 наутичких миља. То није било лако, јер су чак и при доброј видљивости могле видети на сваку страну 10 миља. При слабој видљивости и с мало среће немачки бродови имали су много изгледа да се пробију.

Када се спуштало вече 23. маја, немачка ескадра била је већ у Данском пролазу, настојећи да се између Исланда и Гренланда пробије у Атлантик. До сада је све ишло добро. Било им је јасно да су још увиек неоткривени, а то је било најважније. Већи део пута прошли су у магловитом времену, са слабом видљивошћу. Сада се, додуше, разведрило, али су се опет видели облаци који се приближавају. Немачки бродови пловили су што су могли више према северу, свега неколико миља удаљени од границе вечног леда. Тај им је лед сметао, јер је ширину Данског пролаза, која је иначе била око 200 миља, смањио на половину; друга половина била је залеђена. Немачка ескадра је мислила да се провуче уз саму границу леда и надала се да ће неопажено стићи у Атлантик. На командном мосту Бизмарка стајао је командант, капетан бојног брода Ернест Линдеман (Ernest Lindermann), и његов шеф штаба, капетан бојног брода Нетзбанд (Netzband), забринуто и незадовољно проматрајући ведро време које је владало на хоризонту у правцу пловидбе низ Дански пролаз. Али ту се није могло ништа променити.Све су се више приближавали подручју које су надзирале британске крстарице.

У читавом Данском пролазу су се налазиле само два британска брода, и то крстарице Сафок (Suffolk) на севернод делу и Норфок (Norfolk) око 15 наутичких миља јужније.Сунце је почело да се спушта према западу и било је већ 19:00.Осматрање на Сафоку које је и до тада било јако, појачано је још више.У свим правицима бројни осматрачи напето су проматрали пучину.У 19:22 морнар који је осматрао у правцу крме, повикао је: „Брод на видику под углом од 140 степени!“ Одмах након тога морнар се исправио: „Два брода на видику“. Ова вест је наелектрисала командни мост.Двогледи официра усмерени су у том правцу.Није било сумње, то су били они.Све су се јасније оцртавали обриси великих немачких ратних бродова.

Комадант Сафока, капетан бојног брода Елис, одмах је увидео да се налази у неповољном положају, јер је крстарица Сафок од 10 000 тона пред собом имала немачки бојни брод од 45 000 тона и тешку крстарицу од 15 000 тона.Три минута касније издато је наређење да се Сафок сакрије иза густог покривача магле.Истовремено је радио станица крстарице емитовала депешу, јављајући о појави и кретању непријатељских бродова.

Потом је крстарица Сафок лукаво пропустила немачке бродове и сакривена у магли неприметно је кренула за противником.Тешка крстарица Норфок је примила радио сигнале са Сафока.Њен комадант, капетан бојног брода Филипс одмах је наредио борбену узбуну и пуном брзином кренуо према означеном положају непријатеља.Негде око 20:30 британска тешка крстарица је изашла из магле на чистину, али у зао час.

Немачки бродови журили су ка Атлантику када је из магле изронила крстарица Норфок.Њен положај постао је јако критичан.На тако малој удаљености, од око 6 наутичких миља, само један плотун тешких топова могао би заувек да запечати њену судбину.Снашавши се брзо, комадант Филипс је наредио да се кормило одмах окрене у крајњи положај и, нагнувши се у страну, крстарица је кренула натраг у правцу магле. Да се некако заштити, комадант је наредио пуштање димне завесе.

Шта се у то време догађало на немачкој ескадри? Немачки бродови пловили су великом брзином кроз Дански пролаз. Било је јасно да су сада у најопаснијој зони британске патролне линије и ако њу прођу, пут на Атлантик им је отворен. Море пред њима било је чисто и видљивост добра, али се према северу јасно оцртавала бела граница вечног леда, а према југу се уздизао зид густе магле. Изненађује да се немачки бродови, којима је било од животне важности да не буду откривени, нису користили том маглом и, скренувши само неколико миља јужније, нису се користили барем рубом малог подручја да плове у заклону и да сваког тренутка могу скренути према још гушћој магли. Напротив, они су пловили кроз најчишћи део као кроз неку светлу улицу, широку свега неколико миља.

На командном мосту Бизмарка још увек су стајали командант и начелник штаба. Овај последњи је и упозорио команданта на опасност од маглене завесе, истичући сумњу да ће британски бродови, ако су овде, вероватно бити одмах иза почетка зида магле, заклоњени њеним покривачем. Неколико корака иза њих стајао је инжењер ескадре, капетан бојног брода Танеман, држећи у руци таблицу на којој је проучавао бројке досадашње потрошње горива оба брода. Скренуо је пажњу да након сретног пролаза кроз ово уско подручје треба помишљати на скору попуну залиха горива.

Но то није била никаква тешкоћа, јер је на пучини чекало, у разним деловима Атлантика, 9 бродова са залихама за немачку ескадру. Сваки од њих имао је не само гориво, него и муницију за топове, торпеда и све остало што је ратним бродовима требало. Ове опсежне и темељите припреме стварале су осећај сигуности на ескадри, зато што нису били препуштени сами себи. Операција је имала много изгледа на успех, јер су немачки бродови били не само посве нови, већ и врло јаки, а опремљени одлично извежбаним посадама.

Пловидба се настављала. На површини сивозеленог мора, обасјаног сунцем, пливале су санте леда. То је захтевало пажњу при пловидби. Море је било лагано валовито и тешки бродови полако су се надизали и спуштали. Зид магле с југа покривао је својом нечистом сиво-жутом бојом читав тај део хоризонта. Та магла стално је привлачила пажњу немачких осматрача, као да су предосећали да се иза те магле нешто миче и да са те стране прети опасност.

Изненада се зачуо глас осматрача: „Велики брод на видику!“ Неколико секунди касније исправка: „Конвој на видику!“ Но то је била варка. Осматрач је приметио дим из три димњака, али није због магле приметио да сва три припадају истом броду. Била је то тешка крстарица Сафок која је прва опазила немачку ескадру.

На немачким бродовима је оживело. Одјекнуле су команде, кратки звукови звонца или јаки глас звучника, и читав артиљеријски апарат стављен је у погон. На нишанским справама већ су очитавали удаљеност и већ се зачуо глас с телеметра: „Удаљеност 124 стотине!“ То је значило да је противнички брод удаљен 12 400 метара. Још увек је танки слој магле покривао противнички брод, а његови обриси нису се још јасно разазнавали. Други артиљеријски официр, који је пажљиво проматрао с двогледом окренуо се команданту: „Вероватно тешка крстарица класе Лондон!“

То је било тачно.Али пре него што су немачки топови отворили ватру, сене су нестале. Као што је познато, Сафок се брзо повукао у маглу, да не би постао жртва немачких топова. Његова радио-станица већ је слала познату вест коју је једини примио Норфок.

Прошао је сат времена без догађаја. Немачки бродови пловили су даље с напрегнутом пажњом, нарочито у правцу магле, а онда се око 8:30 изненада појавила нова сенка из маглене, и то овог пута много ближе. Као авет изронила је тешка крстарица Норфок. Њена три димњака јасно су се истицала. Опет су официри на мосту немачких бродова констатовали: „Тешка британска крстарица класе Лондон“. Било је то тачно, али овога пута догађаји су текли другачије.

Док је Норфок настојао највећом брзином да нестане у магли и избегне критичну опасност, тешки топови Бизмарка отворили су ватру. Огромни стубови воде од граната калибра 381 mm дигли су се увис у непосредној близини британске крстарице. За кратко време нови плотун, испаљен је с Бизмарка, а стубови воде били су још ближе. Следећи плотун пребацио је преко крстарице. На њеном мосту знали су шта то значи.

Труп крстарице још је подрхтавао од последњих експлозија које су биле у непосредној близини њеног трупа. Брод је био посве нагнут од брзог скретања, али круг окрета био је превелик због велике брзине с којом је желела да што пре нестане у магли. Из тешких топова Бизмарка праснуо је четврти плотун. Норфок је имао велику срећу.Тешке гранате пале су непосредно иза крме брода у пенушави траг.Неколико секунди раније крстарица се налазила на том месту.Пре него што је Бизмарк успео да испали и пети плотун Норфоку је пошло за руком да нестане у густој магли.Норфок је прошао без икаквих оштећења и одмах је преко радија послао радио депешу о овом сукобу.Главе британске снаге налазиле су се на 600 наутичких миља јужније и ова депеша је била прва вест коју су примили о појави немачких бродова.

Тешке крстарице Норфок и Сафок, под командом контраадмирала Волкера, су наставиле свој задатак.Бизмарка је требало пратити на таквој удаљености, да не буду уништене од стране његових топова, а да ипак могу јављати његово кретање.

На немачкој ескадри нису се много забрињавали због појаве британских крстарица. Било је јасно, да их оне не могу напасти, него да се морају држати изван домета немачких топова. Нису се бојали ни тога да ће непријатељске крстарице навући на њих јаче британске снаге. Приближавали су се већ излазу из Данског пролаза и за кратко време пред њима ће се отворити широка пучина Атлантика. Онда ће моћи потпуно да развију своју пуну брзину коју британски бродови неће моћи да следе и тако ће им се изгубити из вида. На пучини Атлантика неће их више нико пронаћи, а они ће несметано уништавати британске конвоје.

Чини се да је срећа била на страни Немаца. Ноћ се све брже приближавала и већ се спуштао сумрак, а на хоризонту су се виделе тамне вертикалне пруге кише или снежне вејавице према којој су њемачки бродови пловили. Према томе, за кратко време они ће се отрести и својих гонича и нестати из вида британских бродова.

Све је ишло баш како су Немци очекивали. С британских аеродрома узлетили су, додуше, четверомотоми хидроплани великог акционог радијуса ради извиђања. Исто то радили су и авиони са Исланда. Али време је у том подручју било превише магловито да би ови авиони било што приметили. Када је почела да се спушта ноћ, авиони су постали немоћни. Са британских крстарица на светлом делу мора још увек су видели Бизмарка, сада на удаљености око 13 миља. Он се већ приближио подручју кише. За кратко време његова је сена почела да бледи, јер је почела да га прекрива киша.

Пљусак је захватио и британске крстарице, а видљивост је пала на 2 миље. Киша је помало прешла у снег и густа вејавица је захватила пучину. Видљивост је била све слабија и слабија у мрачној ноћи пуној олује. Напетост је на британским крстарицама порасла. Ни по коју цену нису смели да изгубе из вида немачке бродове. Појачано је осматрање, а са екрана радара нису се скидале очи. Али време је постајало све горе. Само су повремено видели немачке бродови, а онда су они опет нестали иза слапова кише и снега.

Изненада се догодила нагла промена. Бизмарк се неочекивано окренуо и почео да плови право на крстарицу Сафок.Очигледно је било да је желео да је нападне.На Сафоку нису губили време.Кормило је одмах окренуто у крајњи положај па је крстарица почела да плови у контра смеру.Нешто пре поноћи Бизмарк је успео да нестане у снежној олуји.Сатима и сатим су се трудиле британске крстарице, пловећи пуном снагом кроз артичку ледену ноћ, да пронађу противника.

Немачким бродовима је успела варка.

БИТКА КОД ГРЕНЛАНДА И УНИШТЕЊЕ ХУДА

Али ипак, изненада у 2:47 је дошло до промене.Депеша са крстарице Сафок јавља да су коначно опет откривени немачки бродови.Вицеадмирал Холанд наређује својој ескадри (бојна крстариц Худ, бојни брод Прин оф Велс и 6 разарача) да брзином од 28 чворова одмах крене у подручје које је Сафок означио као место где је поново примећен Бизмарк.Нешто иза 5:30 изјутра, 24. маја 1941, далеко на северу, појавиле су се сене немачких бродова.

Тог јутра немачка ескадра је журно грабила ка пучини Атлантика.Нису ни слутили да се приближавају јакој британској флоти.Али незнање није дуго трајало.Око 5:30 тешка крстарица Принц Еуген сигнализирала је Бизмарку: „Дим на видику под углом од 15 степени, види се и један јарбол, удаљеност 176 стотина!“ Дакле само 17 600 метара делило је противнике.На немачким бродовим почела су да одјекују звона за узбуну.Још увек се није распознавало који се то бродови приближавају па су на немачким мостовим напето проматрали долазеће бродове.Немци су прво на челу препознали Худа.Није се смело губити време и официри су се повукли на своја места.Све је било спремно за почетак битке.

Заставни брод вицеадмирала Холанда, бојна крстарица Худ, прва отвара ватру.Неколико тренутака касније бљеснули су топови са Принс оф Велса. Са немачких бродова у то време послата је депеша: „У борби сам са два бојна брода, комадант ескадре“. Тако је и било.Битка која ће ући у историјске анале управо је почела.

Комадант немачке ескадре, адмирал Литјенс, наредио је да се сва немачка ватра усмери на један британски брод.То је био Худ.Удаљеност је била знатно мања од домета топова тако да је гађање било веома тачно.То се могло видети по огромним стубовима воде који су се дизали око једних и других бродова.Севали су најтежи топови и гранате од преко 1000 kg и стварале праве вулкане воде који су се дизали и преко 60 m.Са Норфока и Сафока напето су пратили борбу.Крстарица Принц Еуген имала је топове калибра 203 mm, што јој је омогућило четири пута бржу ватру него топовима калибра 381 mm на Бизмарку.Та је брзина омогућила Принцу Еугену и већу и бржу коректуру ватре.Захваљујући томе Принц Еуген први погађа Худа око крменог јарбола.Неколико тренутака касније ту је избио пожар.Иако се пожар брзо ширио то није омело Худа да настави борбу.Отприлике три минута касније и Бизмарк је добио један погодак.А недуго затим страшна лавина немачких граната се срушила на Худа.

Био је то страшан призор.Снажна експлозија огромних размера потресла је брод. Палуба овог огромног челичног горостаса растргана је и комади конструкције летели су ваздухом. Топовске куле, тешке неколико стотина тона, растргане су као играчке и одбачене далеко. Пламен експлозије синуо је преко 300 метара увис. Разнесени делови челичне конструкције разних облика и величина летели су ваздухом, задржали су се тренутак као да лебде на месту, а онда су са великим треском падали далеко око брода. Делови јарбола, димњака, комади надграђа, челични лимови, чамци за спасавање, рефлектори, намештај и други делови, све је то летело у свим правцима.Била је то последица тешке гранате са Бизмарка, која је због техничке грешке у конструкције Худа продрла у коморе са муницијом и изазвала силовите експлозије муниције.Експлозија је била толико јака да је овај големи брод од 44 000 тона био преломљњн на два дела.Оба дела су врло брзо тонула и за две минуте брод је нестао у дубинама Атлантика.Од посаде коју су бројила 95 официра и близу 1 400 морнара, само су тројица спашена: један кадет, један радиотелеграфиста и један морнар.Сви остали, укључујући и вицеадмирала Холанда нестали су на дну мора.

Немачка артиљерија је показала већ у овом кратком сукобу да је изванредна.Као и у првом светском рату, била је далеко надмоћнија над британском артиљеријом.Сада је сва снага немачких топова пренесена на Принс оф Велс коме је после само два минута погођен командни мост, тако да је сво особље које се тамо налазило погинуло или било рањено, изузев комаданта, капетана бојног брода Лича.То се десило мало после 6:00. Принс оф Велс је испалио до сада 18 плотуна тешке артиљерије после чега је кренуо у повлачење. Битка је трајала 24 минуте. Британски брод се повлачио завијен у јаки дим пожара. Бизмарк га није следио. И он је претрпео доста тешка оштећења, а брзина му је пала на 20 чворова. Имао је продор воде у труп и прамац му је, због тога, нешто дубље заронио, а кроз оштећену оплату из брода је почела да цури нафта која је остављала дугачак траг на пучини иза брода.

Иза Бизмарка још су се видели стубови воде. Били су од топова британских крстарица, али су им гранате пали око 4 000 метара од циља. Домет им је још увек био премали. Крстарице нису ни сада испуштале из вида немачку ескадру и тако су наставиле прогон. Пошто се извукао из битке, учинивши велики круг, придружио им се Принс оф Велс и сада су британски бродови са сигурне удаљености наставили да прате немачку ескадру.

Док је у британским штабовима владала паника, немачка ескадра је настављала пловидбу.Бизмарк је на тренутак успео да поврати брзину од 28 чворова.Ипак, након једног сата брзина немачких бродова је смањна на 22 чвора, а на пучини се још увек видео дебели траг нафте која је цурила из оштећених резервора Бизмарка.Далеко иза немачке ескадре виделе су се британске крстарице које су неуморно следиле и јављале кретање немачких бродова.Немцима је било најважније да се отресу својих гонича.Хоће ли Немци успети? Срећа је поново почела да се смеши Немцима.Време је нагло почело да се погоршава.То је било као наручено.Још ујутро адмирал Литјенс је обавестио преко радија немачку команду о сукобу, а сада је обавестио о оштећењима котлова и друге тешкоће, као и одлуку да уплови у Сен Назер (Saint Nazaire).Потребно је било да се на броду обаве поправке, пре него што поново крене у операције.О томе у британским штабовима нису ништа знали.

У међувремену крстарица Лондон, која је пратила један конвој, добила је задатак да напусти конвој и највећом брзином крене ка северозападу и да тамо пронађе немачке бродове за снабдевање и потопи их.Следећег дана она је успела да пронађе неколко бродова и да их потопи.Али то су били само они бродови у подручју Азора, а за остале се није знало.

Британски адмиралитет је био принуђен да за кратко време организује највеђи поморски лов у историји.Са разних страна довлачени су бродови и упућивани у подручје где се очекивало да се појави Бизмарк.

На Бизмарку су разматрали даље могућности своје пловидбе.Донешен је закључак да се правац пловидбе промени и да се из југозападног скрене на јужни правац, више према средини Атланског океана.У међувремену је адмирал Литјенс преко радија дао позив свим подморницама: „Подморнице нека се сакупе приближно 54 степена и 10 минута северно и 42 степена и 10 минута западно сутра у зору.Долазећи са севера, покушаћу да тешке бродове, који прогоне Бизмарка навучем у то подручје ради торпедног напада.Комадант ескадре“. Неколико сати касније добио је потврду да ће се подморнице бити у одређеном подручју.Британски бродови нису ни слутили да им се спрема замка.

Око 18:30 Бизмарк је нагло скренуо у подручје прекривено маглом и нестао иза завесе од магле.На радару су Британци приметили да је Бизмарк поново нагло скренуо.Али комадант Сафока је поново био опрезан и одмах је наредио скретање уз истовремено повећање брзине до крајних граница.Међутим, било је већ прекасно.Бизмарк је испалио девет плотуна на Сафок али га није погодио.Очекивало се да то уради сваког тренутка.

Изненада је дошло до промене.Пучином су одјекнули нови плотуни тешких топова, али овог пута то нису били топови са Бизмарка.Тешке гранате су почеле да падају око немачког брода.То су били топови са бојног брода Принс оф Велс који је са даљине од 27 000 метара покушао да погоди Бизмарка.Након још неколико испаљених плотуна Бизмарк се окренуо и вратио на првобитан правац.

На британским бродовима нису још ни слутили која је била права сврха овог Бизмарковог испада. Овај вешти маневар није имао сврху да уништи Сафок, него да створи утисак као да ће тако бити, и да се сва пажња британских бродова скрене на међусобну артиљеријску ватру. Тиме дуже време нису погледи пратили тешку немачку крстарицу Принц Еуген. А то је била и права сврха. Задржавши британске бродове, Бизмарк је омогућио крстарици да непримећено напусти подручје и нестане на широкој пучини. Немачки маневар је потпуно успео и Принц Еуген је нестао из вида британских бродова.

Око 7 сати увече адмирал Литјенс послао је депешу немачкој команди: „Кратка безусешна битка с британским бојним бродом.Принц Еуген је успео да побегне ради попуне горива.Непријатељски бродови нас и даље прате.Комадант ескадре“. Два сата касније радио-станица на Бизмарку је упутила следећу депешу: „Због радара не можемо избећи прогон противника.Истрошили смо гориво, скрећем директно за Брест.Комадант ескадре“.

Бизмарк се већ налазио на око 300 миља југоисточно од јужног врха Гренланда, и све се више удаљавао ка великим пространствима Атлантика.

Вест да је Бизмарк поново успео да побегне била је нови „гром из ведра неба“.Са свих страна авиони великог акционог радијуса су претраживали морску површину, али без успеха.Прошло је већ тридесет сати од његовог последњег познатог положаја.Он је за то време могао превалити преко 700 миља у било ком смеру.

На самом Бизмарку дуго нису знали да су успели да избегну потеру.Стање немачког брода није било најбоље и кварови који су били последица битке, захтевали су да буду отклоњени.Због тога је требало стићи у неку луку.Најтеже се осећао губитак нафте, јер су оштећења у танковима не само пропуштала нафту у море, него је било онемогућено да се користи 1 000 литара нафте из складишта горива због оштећеног спојног цевовода.То је могло имати тешке последице јер је свака тона нафте драгоцена.

Тек изненада, 26. маја 1941. у 10:30 изјутра хидроплан Каталина спазио је Бизмарка.Одмах је послао радио депешу.У британском адмиралитету су били веома забринути.Бизмарк се налазио 690 миља западно од Бреста, и ако настави истом брзином, он ће се дочепати те велике француске базе већ идућег дана увече.Још много раније стићи ће у подручје које ће бити у домету немачке авијације.У то подручје британски бродови нису смели да залазе.То је значило да преостају још само 24 часа или ће Бизмарк побећи.

Наређено је носачу авиона Арк Ројал да одмах спреми авионе за торпедни напад. У 14:40 су полетели први британски авиони ка Бизмарку.Укупно је полетело 14 торпедних авиона. На мору је владала олуја. Облаци су били густи и прилично ниски, док су јаки талас шумили испод њих. Авиони су се журили према одредишту, а пилоти су сматрали да им неће бити тешко да прпознају непријатеља, јер су у упутама пре полетања добили информацију да у читавом подручју пред њима нема ниједног британског брода. Према томе сваки брод, који нађу, биће Бизмарк. Нису ни слутили какво их тешко изненађење чека.

Било је већ 16:00. Британски авиони су већ требали да изврше напад у то време, али нису стизале никакве информације.Напетост је све више расла.Тек у 18:30 је стигла радио-депеша која је изазвала велико разочарење.Авиони су јављали да нису постигли ниједан погодак.Заправо, догађаји су били много гори него што се то могло из депеше наслутити.Британски пилоти су грешком напали свој брод, крстарицу Шефилд, која је била удаљена око 20 миља од правог циља.На срећу ниједано торпедо није погодило крстарицу Шефилд.

Око 19:00 авиони су поново узлетели у напад.Било их је 15. Летели су према Бизмарку и чим су га угледали прешли су у напад. Два торпеда су погодила немачки брод од којих је један погодак био судбоносан. Торпедо је ударило иза пропелера и експлозија је разнела кормило.Бизмарком више није могло да се управља.Два пута се окренуо у круг, а брзина му је нагло опала.

У немачкој команди брзо су дознали за неповољне вести.Већ у 20:45 са Бизмарка је послата радио-депеша: „Нападају нас авиони са носача, комадант ескадре“. Свега двадесет минута касније нова радио-депеша: „Приближан положај брода 47 степени и 40 минута северно, а 40 степени и 50 минута западно, примили торпедни погодак у труп и крму, комадант ескадре“. Одмах затим је уследила депеша: „Брод неспособан за управљање, комадант ескадре“.Иза тога у етру је наступила тишина.

На Бизмарку је адмирал Литјенс прелиставао примљене депеше од прошлог дана.Држао је у руци депешу која је гласила: „У припреми су јаке снаге авијације ради заштите вашег повратка.Послато је пет подморница и три разарача у сусрет.Можете слободно наставити путем за Брест и Сен Назер.Ако буде потребно можете упловити и у Ла Палис.Јавите када дођете на 10 степаени западно.Команда Запад“. Уз то је адмирал узео другу депешу која је гласила: „Лоше време онемогућује да вам пружимо ваздушну заштиту.Команда Запад“. Адмирал се горко насмејао и окренуо свом начелнику штаба и пруживши му депешу рекао: „Погледајте ово! А енглески авиони лете при сваком времену и на свакој удаљености“.

Али Литјенс није попуштао.По сваку цену је хтео да се пробије до Бреста.Ноћ се спуштала, а олуја је и даље витлала Атлантиком.У међувремену, касно увече, привремено оспособљени Бизмарк је изненада променио правац и отворио ватру на крстарицу Шефилд.Али је гађање било доста слабо и гранате су падале далеко од крстарице.Мало касније, следећи плотуни од 381 mm су почели да падају у непосредној близини крстарице.Након кратке битке Бизмарк је нагло скренуо.Комадант крстарице Шефилд је био присиљен да јави адмиралитету да је поново изгубљен контакт са Бизмарком јер му је при последњем бизмарковом нападу оштећен радар.

У међувремену су на немачком броду вршили грозничаве напоре. Екипе механичара настојале су да са највећом брзином поставе други димњак, да би потпуно променили изглед брода. Оправдано су рачунали на то, да је на пучини велик број британских бродова који плове појединачно и у групама, и да постоји могућност да се изгледом збуни противник, нарочито при слабој видљивости и јакој олуји. Није искључено да би та идеја и успела, да се природа није умешала. Олуја је била тако јака, да је уз велики прасак поломила и однела тек изграђен али слабо и на брзу руку уређен димњак. Бизмарк је добио ранији изглед. Да ствар буде још гора Шефилд је неколико тренутака касније поново приметио Бизмарка.

Затим су Британци у 10:38 покушали да са пет разарача изненаде Бизмарка. Међутим, на Бизмарку је на време дата команда: „Разарачи са леве стране“. Почела је тешка и крвава битка која је трајала готово до седам сати изјутра. У једном тренутку су се разарачи удаљили и на пучини је привремено завладао мир. Али то није дуго трајало, разарачи су се вратили и поново прешли у напад. Разарачи Cossak, Zulu, Maori, Sikh и Plorun су показали те ноћи изванредну храброст и пожртвовање. Разарач Zulu је успео да са 4 500 метара испали 4 торпеда. Нажалост, ниједан торпедо није погодило циљ.

Користећи Бизмаркову борбу са разарачем Maori, разарач Cossak је са друге стране заузео повољан положај и са удаљености од 5 500 метара лансирао је три торпеда према Бизмарку. Нешто касније јаки пламен је бљеснуо на Бизмарковом боку. Велики брод је добио још један погодак торпедом. Јављено је да је Бизмарк стао. Затим је разарач Sikh лансирао још четири торпеда са удаљености од 6 000 метара. Нешто касније одјекнула је још једна експлозија што је значило да је Бизмарк добио још један погодак. Затим су разарачи на кратко, услед мрака, изгубили Бизмарка из вида.

Када је свануло, Бизмарк се поново указао пред разарачима. Разарачи су извели још један напад али без успеха, па су наставили да прате немачки брод са сигурне удаљености. Бизмарк већ није имао никакве шансе да побегне. Далеко на хоризонту приближавала се крстарица Шефилд, док су јаке британске снаге требале да се појаве сваког тренутка. Историјски дан, 27. мај 1941, доносио је нове и драматичне догађаје.

Бизмарк је наставио пловидбу, а на сигурној даљини су га пратили британски разарачи.Борбе од претходне ноћи оставиле су на њему крупне трагове.Још у току ноћи Бизмарк је упутио следећу депешу: „Брод неспособан за маневар.Борићемо се до задњег метка.Живео Фирер.Комадант ескадре“. Око 2 сата касније на Бизмарку је примљена следећа депеша: „Посади бојног брода Бизмарк.Читава Немачка је са вама.Све што буде могло да се уради, биће урађено.Ваше узорно држање на вршењу дужности ојачаће наш народ у борби за опстанак.Адолф Хитлер“.Када је бледо светло зоре обасјало источни хоризонт, послао је адмирал Литјенс следећу депешу: „Пошаљите подморницу да преузме ратни дневник.Комадант ескадре“.Мрежа око Бизмарка се све више стезала.

Сат је показивао 8:47 када је британски бојни брод Родни коначно сустигао Бизмарка и окренуо своје топове калибра 406 mm према њему.Почела је коначна битка.Неколико секунди касније прснуо је плотун и са бојног брода Кинг Џорџ V.Високи стубови воде су показивали да британске гранате падају близу Бизмарка.

Бизмарк није одмах одговорио.Две минуте касније севнули су топови са Бизмарка.Немачко гађање је и овог пута било изванредно.Користећи се гужвом која је настала и крстарица Норфок је отворила ватру из својих топова од 203 mm.Сад су око Бизмарка падале британске гранате из свих праваца.Гранате су почеле да погађају разне делове брода.Свака експлозија наносила је већа или мања оштећења.После једног плотуна са Роднија, експлозија је опеспособила уређај за управљање ватром на Бизмарку.Било је 9:12 када се то догодило.У борбу се укључила и британска крстарица Dorsetshire.Крстарица Норфок је успела да се намести и да лансира 4 торпеда али без последица.

Бизмарк је био све теже разаран, а његова топовска ватра постајала је све слабија.Његове две топовске куле већ су ћутале.Остала је још само једна топовска кула и само би још њена два топа од 381 mm повремено севнула.У 10:00 ућутали су и последњи његови топови.Британски бродови су наставили да га туку артиљеријом.Британци су га погађали читав сат, али се брод још увек држао на површини мора.Унутрашња конструкција је била тако вешто и тако чврсто направљена да су сви мотори још увек радили, да су турбине и помоћне машине биле у беспрекорном стању и све доње просторије нису осећале ништа од оштећења.

Британци су постали нестрпљиви.Бојни брод Родни се приближио на само 2 700 метара и лансирао последња два торпеда од којих је једно торпедо погодило Бизмарка.Крстарица Норфок је са исте удаљености лансирала још 4 торпеда од којих је само један погодио труп Бизмарка.Али он још увек није хтео да потоне.Није се чак ни нешто осетније нагуно на неку страну.Било је то скоро невероватно.Тако нешто до тада није било познато у историји поморских ратова.

У 10:20 крстарица Dorsetshire је испалила два торпеда која су погодила немачки брод, након чега је лансирала још један торпедо са друге стране немачког брода који је такође погодио.Тек сад је Бизмарк почео да се постепено нагиње.Нагиб је постао све већи, тако да се палуба приближила површини воде, а онда се труп брода окрену све док се дно није појавило на површини.У 10:40 Бизмарк је нестао у дубинама Атланског океана.

До последњег тренутка Бизмарк се храбро и пожртвовно борио против вишеструке премоћи. Према једнодушном мишљењу у извјештајима свих команданата британских бродова, који су учествовали у овој операцији, артиљеријско гађање Бизмарка је било изванредно. Управљање ватром било је одлично, а расипање плотуна врло мало. Квалитет топова и уређаја за управљање ватром, једнако као и увежбаност особља, била је по мишљењу британских команданата далеко изнад стања у британској морнарици.

За уништење Бизмарка морали су Британци да употребе огромне поморске снаге: 8 бојних бродова, 2 носача авиона, 4 тешке и 7 лаких крстарица, 21 разарач и 6 подморница. Готово половина од свих ових снага стварно је и ступила у борбу и уложила је велике напоре да пошаље на дно грдосију челика од 52 000 тона. С Бизмарком је нестала и већина његове посаде: од 2 000 људи успело је да се спаси само 108. Готово сви су били само морнари, међу њима два нижа официра али ниједан виши официр. Спасили су их крстарица Dorsetshire и разарач Maori.

Подморница У-74 која је послата да преуземе ратни дневник Бизмарка успела је да спаси још четири преживела.Пуна два дана тражила је подморница преживеле, али је јака олуја отежавала потрагу.На површини Атлантика пливале су само бројне лешине и олупине Бизмарка.Последњи чин трагедије био је завршен.

На рачун немачке Луфтвафе чуле су се тих дана многе горке речи.Држање немачког ваздухопловства и немачких штабова наишло је на велику осудиу у свим круговима немачке флоте.С правом је морнарица оптуживала ваздухопловство као великог кривца за тешку судбину Бизмарка.

КАРАКТЕРИСТИКЕ БОЈНОГ БРОДА "БИЗМАРК"

 

"БИЗМАРК"
Држава		Немачка
Класа		Бојни брод
У наоружању		24. августа 1940.
Маса	празног	41 700 тона
	пуног	50 900 тона
Димензије	дужина	251 m
	ширина
	висина
Мотор		од 138 000 КС
Максимална брзина		29 чворова
Борбени радијус
Наоружање	топ	8 x 380 mm (4 x 2)
	топ	12 x 150 mm (6 x 2)
	пво	16 x 105 mm (8 x 2)
	пво	16 x 37 mm (8 x 2)
	пво	12 x 20 mm
	авиони	6 x Арадо Ар-234 (полетали су уз помоћ катапулта)
Оклоп		220 – 320 mm
	палуба	50 – 120 mm
	куполе	180 – 360 mm
Посада		2 092 чланова