Производња аутоматске пушке “Ерма” (МПЕ или ЕМП) је била доста скупа и дуготрајна да би била целисходно решење за масовно и стандардно наоружање, поготово у ратним условима.Овај аутомат је превасходно био рађен за комерцијално тржиште, намењени више за полицијску него за војну употребу.Али, како су били одличног квалитета, Немци су све расположиве количине уврстили у наоружање својих све бројнијих формација.”Ерма” је ипак, до краја рата, остала пре свега полицијски аутомат, мада је ту и тамо ношена међу припадницима других оружаних формација, као рецимо Вафен-СС (Waffen-SS).

За време рата овај аутомат се углавном могао видети приликом разноразних рација, блокада и хапшења које су вршили припадници Сипо-а (Полиције сигурности) и СД-а (Службе сигурности) на окупираним подручјима.Употреба “Ерме” у другим околностима, посебно на фронту, била је доста ретка и то махом у почетку рата.

Прича о “Ерми” почиње средином двадесетих година, када је немачки конструктор Хајнрих Фолмер (Heinrich Vollmer), заједно са Бертолдом Гајпелом (Berthold Geipel) конструисао аутомат “Фолмер” (Vollmer), који је заправо био претеча, касније “Ерме”.Патент је пријављен 1927. године, мада до производње није дошло све до 1930.

Аутомат “Фолмер” је био понуђен на комерцијалном тржишту од стране произвођача, фабрике ЕРМА (ERMA-Werke) из Ерфурта, и фирме Вил и Колер (Will und Kohler) из Шмалкалдена (Schmalkalden) у Немачкој.Почетком тридесетих година “Фолмер” је у ограниченим количинама продаван Француској, Мексику и у неким јужноамеричким земљама.Известан број ових аутомата коришћен је у шпанском грађанском рату.

“Фолмер” је произведен у два модела, који се међусобно лако разликују.Први модел је имао дугу цев (320 mm) и карактеристичну, телескопски склопиву ножицу, уграђену у дрвену ручку на предњем делу кундака.Сврха ове ножице била је да стабилизује оружје приликом гађања из лежећег става.Треба нагласити да је ова ножица јединствена у историји аутомата и да је не можемо наћи ни на једном другом месту.

Други модел “Фолмера” имао је краћу цев (200 mm) и није имао телескопску ножицу.Изузев ових разлика модели су иначе идентични.

Рекли смо да је „Фолмер" претеча „Ерме", однoсно њен прототип. Конструкција је у основи остала иста, сем што је „Ерма", као видну разлику, добила расхладну кошуљицу око цеви. Иначе, сви Фолмерови аутомати гађају из отвореног затварача, користећи тзв. телескопску главну опругу. Наиме, опруга се налази у цевастом телескопском кућишту које се увлачи у затаварач при отварању ватре. У производњи су кориштене тзв. бешавне челичне цеви, уз, како рекосмо, уз висок квалитет машинске обраде и финиширања. Кундак је рађен од квалитетног дрвета, са интегралном дрвеном ручком, стално причвршћена на његовом предњем делу.

Систем кочења је врло једноставан, иако не баш сасвим поуздан. Наиме, ручица затварача се натегне сасвим уназад и увуче у одговарајући прорез. Затварач се на тај начин осигурава само у задњем, односно отвореном положају. Идентичан систем ћемо наћи и на већини примерака каснијег стандардног модела „Ерме", као и на „Шмајсерима" из серија МП 38 и МП 40. Довољно је само рећи да овај систем није довољно сигуран и да је умео да доведе до нехотичних опаљења услед ударца, а самим тим и до несрећних случајева. Зато је на неким „Ермама" уграђиван универзални кочиони уређај који је блокирао затварач и у предњем положају „Фолмер" као и каснија „Ерма" могу да гађају и појединачно и рафално. Регулатор ватре смештен је са десне стране оружја, у виду полугице изнад обарача. Да би се из „Фолмера" гађало појединачно, односно полуаутомоатском ватром, полугицу регулатора треба ставити у положај означен са “I", док положај означен са "III" омогућава рафалну паљбу.

Аутомат „Фолмер" је рађен у три калибра: 9 mm Пара, 7 65 mm Пара и 7.63 mm Маусер. Радио је на принципу слободног затварача, уз просечну брзину паљбе од 600 метака у минуту и почетном брзином зрна при изласку из цеви од 365 метара у секунди. Утичник шаржера смештен је са леве стране оружја, а шаржери су били различитог капацитета, од 20, 32, 40 и 50 метара. Тежина празног ,,Фолмера" износила је 4, а напуњеног 4,5 kg.

Још једна занимљивост везана је за Фолмеров аутомат. Наиме, сарадник на његовој конструкцији, Бертолд Гајпел, био је човек који је најодговорнији за каснију револуционарну конструкцију, популарни „Шмајсер" МП 38, који је такође дело фабрике ЕРМА и који, што је посебно занимљиво, нема никакве везе са Хугом Шмајсером. Вратимо се на причу о „Ерми". Тај аутомат није био ништа друго до усавршена и стандардизована верзија првобитног „Фолмера". Произвођен је у фабрици ЕРМА у Ерфурту, све негде до средине 1938. године, када је уступио место поменутом МП 38. Како смо већ рекли, битних разлика између „Фолмера" и „Ерме" није било, изузев додатка расхладне кошуљице око цеви и неких мањих измена у самом машинском процесу производње.

Позната су два модела „Ерме", од којих је други, стандардни, рађен у две верзије. Први модел, који се понегде означава као „Ерма" мод. 35, имао је дугу цев и расхладну кошуљицу предвиђену за монтирање бајонета. Дужина овог модела износи 950 mm. Овај модел „Ерме" продаван је средином тридесетих година Југославији, а заплењене примерке након Априлског рата 1941. године Немци су поново уврстили у своје наоружање.

Други, стандардни и највише произведен модел, рађен је у две верзије. Разлика између ових двеју верзија је само у облику предњег дела кундака. Код прве верзије кундак је „класичног" типа.. Наиме, ова верзија нема интегралну дрвену ручку на предњем делу кундака, већ само жљеб за прсте. Примерци ове верзије могу се наћи и са подесивим нишаном са гајком и са поједностављеним нишаном ,,Л" типа. Има примерака и са уграђеним универзалним механизмом кочнице са десне стране сандука затварача, који блокира затварач и у предњем, затавореном положају.

Друга верзија је била најстандарднија и најмасовније произведена За њу је карактеристична интегрална дрвена ручка, заправо рукохват за леву руку, зашрафљен испод предњег дела кундака, по чему се „Ерма" лако идентификује и разликује од свих других аутомата. На овој верзији обично је уграђен универзални сигурносни механизам, зашрафљен са десне стране сандука, одмах иза отвора за избацивање чаура. Када се полугица на том механизму гурне у положај "Ф" оружје је откочено и спремно за паљбу, док положај ,,С" блокира затварач у предњем положају. Ова варијанта "Ерме" такође најчешће има једноставан задњи нишан ,,Л" типа, мада се могу наћи примерци са подесивим нишаном са гајком.

„Ерма" такође гађа из отвореног затварача, користећи исти основни принцип првобитне Фолмерове конструкције. Блокирање затаварача у задњем, отвореном положају, исто је као и на „Фолмеру", док за блокирање у предњем положају служи већ описани универзални кочиони механизам.

„Ерма" може да гађа полуаутоматском и аутоматском ватром, као и њена претеча. Регулатор паљбе налази се, исто као и код „Фолмера", са десне стране оружја, тик изнад обарача, у облику полуге смештене у удубљењу у кундаку. За полуаутоматску ватру, полугицу треба ставити у положај означен са "Е" (од немачке реци „Einzel-feuer"-„појединачна ватра"), док положај означен словом ,,Д" омогућава рафалну паљбу (од речи „Dauerfeuer"- "трајна, односно аутоматска ватра").

Аутомат ЕМП (како се ,,Ерма" још означавала) рађен је само у калибру 9 mm Пара, за разлику од „Фолмера". Ради на принципу слободног затварача, уз просечну брзину паљбе од 500 метака у минуту, дакле нешто нижу од оне код ,,Фолмера". Дужина стандардног модела „Ерме" износи 892 mm, а дугоцевног 950 mm. Тежина празног аутомата износи 4.154 kg, а напуњеног 4.835 kg. „Ерма, се пунила шаржерима са по 20 или 32 метака. Почетна брзина зрна при опаљeњу износи 365 метара у секунди, дакле исто као и код „Фолмера".Једноставни задњи нишан ,,Л" типа подешен је на 100 и 200 метара, док подесиви нишан са гајком на ранијим моделима има подеоке од 50 до 1.000 метара.

Ерма се расклапа на следећи начин:

1. Прво се извади шаржер и оружје очисти.

2. Регулатор паљбе се стави у положај ,,Д" (за аутоматску ватру) и притисне обарач. Истовремено, десном руком се притисне уназад полулга која је смештена непосредно иза браника обарача. Левом руком се затим ухвати за кошуљицу цеви и окреће улево и надоле, истовремено је повлачећи напред. То омогућава да се читав склоп сандука затварача извуче из рама оружја. Након тога се цео склоп затварача, заједно са телескопског опругом, може слободно извући уназад из сандука. Даље расклапање није потребно.Склапање се врши обрнутим редоследом поступака.

„Ерма" (ЕМП) је, како рекосмо, врло квалитетно рађено оружје, изузетног финиша, чија је производња, мада релативно скупа и дуготрајна, ипак утрла пут за каснију револуционарну конструкцију популарног „Шмајсера" МП 38 односно МП 40. То ме је свакако највише допринео Бертолд Гајпел, и који је од Фолмера преузео решење са телескопском опругом и сандуком од челичних цеви, иако првобитно намењен комерцијалном тржишту, аутомат ЕМП је обилато кориштен у шпанском грађанском рату, а у Другом светском рату је, како рекосмо, био у наоружању пре свега СС-полицији и донекле јединица Вафен-СС (Waffen-SS). При томе превасходно подразумевамо стандардни модел „Ерме". Тако је „Ерма", ипак, до краја била и остала полицијско оружје, задржавши свој оригинални карактер и намену, док је свака друга спорадична употреба била само плод нужде и несташице стандарднијег војног наоружања.