Ју-87 је настао 1933. на тражење још увек тајне Луфтвафе као авион за подршку јединицама на земљи.Што је на крају постао бомбардер за обрушавање заслуга је утицајног Ернста Удета који је био импресиониран америчким кертисом СБЦ хелдајвер током своје посете САД. Такав начин бомбардовања у обрушавању у Европи још није био познат.Тако је Ју-87 био у неку руку артиљерија великог домета која је требало да помогне наступајућем Вермахту да уништи циљеве на ратишту и у непосредној позадини.Као конкуренти ускоро су се појавили четири авиона, арадо Ар-81, блом и фос Хе-137, хајнкел Хе-118 и јункерс Ју-87. Прототипови ових авиона су били тестирани у Луфтвафином центру Рехлину, марта 1935. а већ крајем 1935. обављене су фабричке пробе са Ју-87 ВИ, са дуплим стабилизатором.Овај дворепи авион имао је енглески мотор ролс-ројс кестрел V од 640 КС, али је уништен приликом удеса.Потом се убрзано радиоло на моделу В-2, са једним репом и мотором јункерс јумо 210 А од 610 КС. Током испитивања прототипови Хе-137 и Ар-81 били су убрзо елиминисани, а Хе-118 је био одбачен након што је Удет разбио један од прототипова овог авиона.

Јункерс Ју-87 је одређен за серијску производњу 1936, и десет А-0 авиона из предсеријске производње били су завршени до краја године.Након тога ускоро су уследили авиони серија А-1 и А-2, а ови последњи су имали јачи мотор јумо 210 Да од 680 КС. Авиони А серије су се од каснијих разликовали по својим широким ногавицама“, аеродинамичким поклопцима стајног трапа. Повијена крила облика развученог “W“ била су карактеристична јункерсовим крилцима која су се налазила дуж целог размаха и која су обављала задатке и флапова и елерона. Испод крила налазиле су се ваздушне кочнице за стабилизацију брзине приликом пикирања. Приликом напада из обрушавања, авион се постављао у приближно вертикални угао пикирања, и ове ваздушне кочнице су требале да смање његову брзину. Бомба испод трупа је ношена на ротационим виљушкама и тако је била сигурно одбацивана ван одртног поља елисе, пре него што би авион излазио из обрушавања.


ВАТРЕНО КРШТЕЊЕ

Прве штуке које су летеле на борбеним задацима биле су три Ју-87 А-1 Прве групе 162. пука „Имелман“ које су децембра 1937. послате у легију „Кондор“ у Шпанији. Како на делу ратишта на који су упућене у борбу није било никаквог републиканског отпора у ваздуху, штуке је почела да прати легенда о њиховој непобедивости и изузетној тачности њиховог бомбардовања.

Израђено је око 400 авиона серије А Ју-87, а почетком 1938. почеле су пробе са једним од тих авина опремљеним мотором јумо 211 А од 1000 КС. Овом прототипу В-6, уследио је веома прерађен В-7, са измењеним поклопцем кабине, обложеним точковима стајног трапа уместо великих „ногавица“ и са повећаним вертикалним стабилизатором. В-7 је постао прототип за Ју-87 Б и већ у лето 1938. првих десет предсеријских авиона Ју-87 Б-0 било је довршено, а пет авиона Б-1 модела је послато у Шпанију.

Средином 1939. године Ју-87 Б-2 је заменио старији модел.Имао је јачи мотор јумо 211 Да од 1200 КС који је могао да понесе до 1000 kg бомби, најчешће бомбу од 500 kg испод трупа и четири од 50 kg испод крила, или једну од 1000 kg.

Ју-87 Ц је био прилагођена верзија за потребе морнаричке авијације, која је требало да служи на немачком носачу авиона Граф Цепелин, међутим тај брод никада није довршен.Зато је изграђен само мањи број авиона серице Ц који су имали стајни трап за одбацивање, калем за катапултирање, куку за заустављање и крила која су се преклапала.

До лета 1939. Луфтвафе је имала девет група штука које су сматране за кључно оружје у офанзивној тактици муњевитог рата.Посаде Ју-87 су прошле кроз строгу обуку тога лета и том приликом је Прва група 76. пука 15. августа на полигону Нојхамеру због прекасног извлачења из обрушавања изгубила 13 чланова посаде и 14 штука.

Све јединице штука са укупно 366 јункерса Ју-87 учествовале су у рату против Пољске – четири групе на северу, а пет на југу. Поновила се ситуација из Шпаније и штуке су стално нападале пољске снаге док су се повлачиле. Када је пољско ваздухопловство надвладано, за штуке више није постојала препрека. Неометано су се спуштале на противника, уз завијањ својих сирена које су звали „јерихонске трубе“, и за 26 дана извршиле су 6000 летова, уз губитак од 33 авиона. Међу њиховим жртвама били су и пољски ратни бродови Гриф и Вич.


ЈУ-87 Р

Мана Ју-87 Б била је пре свега у томе што је имао мали долет.Зато је, у припремама за инвазију на Норвешку, брзо изграђен Ју-87 Р са проширеним крилима, повећаним резервоаром за гориво у трупу и са додатним резервоарима испод крила, чиме је добијен авион који је могао да се користи у позадини непријатеља. Прва група 1. пука штука је са својим Ју-87 Р започела норвешку кампању нападима из обрушавања на утврђења код Акерсхуса и Оскарборга, а касније су њени јункерси успешно нападали британске ратне бродове у норвешким водама.

Ипак је само релативно мали број штука употребљен у Норвешкој. Осталих 300 Ју-87 Б и 38 Ју-87 Р спремале су се за главну немачку офанзиву на западном фронту, 10. маја 1940. Штуке су биле груписане у Осми ваздухопловни корпус, под командом генерал-фелдмаршала Вилфрама фон Рихтхофена (W. von Richthofen) – некадашњег великог противника штука, који је касније постао њихов ватрени заговорник. У садејству са оклопним јединицама, штуке су првенствено вршиле бомбардовање савезничких аеродрома и концентрација јединица на земљи. Штуке су поново нанеле велике губитке противнику уз релативно скромне губитке.


ЕЛИТНИ КОРПУС

Штуке су у Луфтвафе, а посебно у немачком руководству, сматране елитним корпусом, слично као и јединице Месершмита Ме-110. Пилоти су махом били синови немачке аристократије и Герингових личних пријатеља.Током припреме немачких планова за инвазију Британије, често је било сугерисано да је поход преко Ламанша ништа друго но форсирање нешто шире реке. Штуке су свој први већи напад извеле на британски конвој Пивит у Ламаншу. Међутим, иако су десетковале конвој, пилоти британског РАФ-а су успели да оборе десет штука и да оштете још седам.После тога уследили су само мањи напади, све до 13. августа када је Друга група 1. пука извела неуспешан напад на циљеве у Кенту, а Четврта група 1. тренажног пука са 40 Ју-87 извела веома успешан напад на аеродром код Детлинга.Том приликом су уништена 22 британска авиона, а убијено је 67 особа, уз велика оштећења на хангарима, писти и бројним другим оштећењима.Тада су британски ловци оборили 6 штука Друге групе 2. пука.

Следећег дана британски ловци су оборили још четири штуке из 10. ескадриле IV/LG, а 15. августа, познатом као „црни четвртак“ за Луфтвафе, још седам Ју-87. Немачки комаданти су почели да се питају шта се то дешава са њиховим елитним јединицама. При немачком ваздушном нападу на британски аеродром Тангмере, на дан 16. августа, од 60 јункерса Ју-87 под командом мајора Динорта, оборено је девет штука а оштећено још пет. 18. августа 77. пук мајора Клеменса фон Шенборна (Schonborn) је из Нормандије напао радарску станицу Полинг на јужној енглеској обали.Упркос јакој ловачкој заштити, британски пилоти су успели да оборе 18 штука.Након тих губитака јункерси Ју-87 су повучени из борбе.


НА ДРУГИМ РАТИШТИМА

Након што је Хитлер одустао од инвазије на Британију, јединице штука су упућене у Средоземље како би вршиле нападе на британске бродове.Тако се јанура 1941. на Сицилији појавило неких 80 Ју-87, а већ 10. јанура 60 штука, које су предводили мајор Енекерус и мајор Хоцел, постигле су шест директних погодака бомбама у британски носач авиона Иластријуз западно од Малте. Следећег дана Енкерус је потопио британску крстарицу Саутемптон, а 25. маја штуке су погодиле носач авиона Формидејбл и разарач Нубијан.

У међувремену Немци су напали Југославију и Грчку и тај напад подупрели са шест група штука удружених већим делом у Осми ваздухопловни корпус.Уз Немце, током тих борби штуке су користили и Италијани који нису успели да изграде сопствене јуришне бомбардере, па су морали да купе око 200 Ју-87. У борбама за Крит штуке су нападале британске бродове и потопиле крстарицу Глочестер и три разарача, а многе бродове јако оштетиле.

Јункерси Ју-87 су у пролеће 1941. стигле и у северну Африку где су током две године учествовале у свим операцијама Ромеловог афричког корпуса, све до његовог пораза у Тунису маја 1943. У тим борбама се највише истакао 3. пук штука који је имао највише заслуга за освајање жестоко брањеног Бир Хакима 1942. године.

Луфтвафе је још пре 22. јуна 1941. на том делу фронта сакупила све расположиве јункерсе Ју-87, осим оних ангажованих у Африци.Нако почетних успеха, током операција у зиму 1941/42, скоро све штуке остале су приковане на земљи.Тек у прилеће су поново могле да учествују у борбама. Маја и јуна 1942. авиони 77. пука извршили су 7700 летова изнад Севастропоља у року од четири недеље.На далеком северу Норвешке и Финске, једна група штука Пете ваздухопловне флоте током три ратне године имала је искључиво задатак да руши мурмански зелезнички саобраћај, једини пут којим је помоћ даље стизала за СССР након што би познатим конвојима PQ дошла до Мурманска.Међутим, све што би штуке порушиле, совјетски инжињерци су упорно поправљали, тако да ти напади штука нису имали жељени успех.


ШТУКЕ СЕРИЈЕ Д

Већ након борби изнад Британије биле су предузете темељне преправке штука како би се побољшале њихове перформансе.Тако је настала верзија Ју-87 Д са мотором јумо 211 Ј, од 1400 КС у измењеном носном делу авиона са бројним аеродинамичким и технолошким побољшањима.Стрелац је добио издвојени митраљез МГ 81 З. Брзина авиона се повећала на 400 km/h, а повећана је и носивост. Нови Ју-87 је био способан да носи бомбу и од 1800 kg испод трупа или две бомбе од 500 kg испод крила.

Серија Д је израђивана у више верзија. Д-1/ Троп као верзија за пустињске услове, Д-2 је имао ојачане репне површине и куку за вучу једрилица, а Д-3 је био специјално оклопљен за напад јединица на земљи, Д-4 је могао да носи торпедо, Д-5 је имао повећан распон крила и коришћен је за нападе са малих висина, Д-7 и Д-8 су биле ноћне верзије, а Д-3 и Д-5 са мотором јумо 211 П од 1500 КС и великим пригушивачем пламена из издувних цеви.

Д серија је почела да се производи 1941. а на ратишту су први пут употребљене у борбама у близини Лењинграда, јануара 1942.Три месеца касније они су стигли и у 3. пук у северној Африци.


ЛОВЦИ НА ТЕНКОВЕ

Појачан ловачки отпор совјетских ловачких снага крајем 1942. јако је проредио јединице штука, и у време немачког дебакла код Стаљинграда само се је још око 200 Ју-87 налазило на целом источном фронту.У великој бици код Курска, штуке су на трен заблистале у старом сјају.У тој бици је наиме први пут коришћена нова верзија Ју-87 Г са два топа калибра 37 mm смештена испод крила.

Све укупно израђено је око 5700 штука, а користили су их и немачки савезници.Код Италијана налазиле су се у 96, 97, 101. и 121. групи бомбардера за обрушавање. Године 1942. и Бугари и Мађари су добили Ју-87 Б, а 1943. Ју-87 Д. Када су савезници у мају 1945. на немачким аеродромима пребројавали ратни плен, наишли су само на понеке примерке Ју-87, сви остали су се током ратних година претворили у олупине широм свих ратишта над којима се борила Луфтвафе.Један Ју-87 Б заробили су марта 1945. припадници партизанске ескадриле 5. корпуса у Босни, и користили га у нападима на Немце и усташе све до краја рата.